Društvo Nova tehnilogija OSI

ЗАКОНСКА ОГРАНИЧЕЊА ЗА ФУНКЦИОНАЛНИЈА КОЛИЦА

 

НОВА ТЕХНОЛОГИЈА – АСИСТЕНТ ЗА КВАЛИТЕТНИЈИ ЖИВОТ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ (4)

Савремена технологија решава бројне проблеме са којима се сусрећу особе са инвалидитетом, јер ови производи, идентификовањем тешкоћа, доприносе да се препреке превазиђу, а самим тим да ове особе ојачају у сваком погледу. То је један од основних услова за њихово самосталније функционисање у свакодневном животу, али и у радним активностима, тако да им свакодневица постаје много квалитетнија и садржајнија. Кроз серијал на нашем порталу caglas и у недељнику „Чачански глас“ говоримо о значају нових технологија у радном оспособљавању, образовној инклузији и свакодневном животу особа са инвалидитетом, као и о томе шта је и колико доступно од новина нашим суграђанима.

Владан Петковић

Основно помагало и за параплегичаре су специјализована колица, која према речима Владана Петковића, председника Удружења параплегичара Чачак, користе готово сви чланови. Највећи број употребљава механичка (собна) колица, док за савременија електромоторна колица постоје законске препреке…

– У једном периоду било је заиста тешко, јер је био измењен Правилник о помагалима, па смо преко Фонда ПИО имали право на замену колица тек после осам година. На срећу, то је поново промењено, тако да је сада рок пет година, као и раније. Али, у међувремену је дошло до још једне промене. Раније нам је Фонд признавао 225.000 динара за помагала, а сада око 149.000! Овим је смањена могућност да узмемо квалитетније и одговарајуће помагало. Тежина бољих колица, која коштају око 2.000 евра, је око десет килограма, лака су за руковање, точкови се могу скидати….Али, чак иако неко хоће да их купи уз сопствену доплату, законски то није омогућено, објашњава Петковић.

А колико су колица значајна за ове људе, показује и једно грубо поређење. Када би човек имао само један пар ципела, тешко да би могао да их носи непрестано пет година. Још ако су ципеле мање квалитетне!?

– Постоји могућност замене неких основних делова на годину, две. Наравно, нове генерације су све лакше, функционалније. Али, за оваква колица могу да конкуришу само особе које возе аутомобиле, са атестираним ручним командама. То је, ипак, у односу на потребе особа са инвалидитетом, мали број нас. Собна колица су знатно тежа (од 14 до 18 килограма), слабија је покретљивост и функционалност. Наравно, чланови породице, који нам годинама помажу, здравствено су и због тога све слабији – наводи Владан само неке од недостатка актуелних закона и правилника и додаје да су у ранијим периодима, при усвајању правних аката, који се односе на особе са инвалидитетом, обавезно консултована удружења. Али, то више није пракса…

Петковић сматра да је доста тога уређено у Чачку, у коме је пројекат “град без баријера”  започео још 2003. године. Ипак, има лоших примера.

– Чак и код нових објеката, неки су без рампи… Код других су прилази урађени, али под таквим угловима да их је тешко користити. Улазна врата, ходници, тоалети, често нису по задовољавајућим стандардима за особе са инвалидитетом. И у другим сегментима, постоје добри Закони, али је у пракси друга прича  – наводи Петковић и апелује на инвеститоре и надзорне органе да поштују и примењују законске регулативе.

У погледу бројних погодности за особе са инвалидитетом, највећом брзином напредује управо аутомобилска индустрија. У развијеним земљама у употреби су аутомобили са клизним вратима, са механизмима за смештање колица у ауто… Конструисана су и посебна колица која се могу “усправити”, тако да особа са инвалидитетом може “стајати”.

– Таква колица не само да су добра за нашу већу функционалност и самосталност, већ и због самог здравља, посебно бубрега, црева… Ја сам 30 година у колицима. Шта значи за читав мој организам, када сам скоро непрестано у седећем положају – објашњава Петковић, али додаје да су, чак и на Западу, то још увек веома скупи производи и инвестиције.

Удружење параплегичара има око 50 чланова, највише је Чачана, али их има и из околних места, Ивањице, Косјерића, Златибора… Удружење је још 2005. основало Предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом “Pehar-UP”, у коме је тренутно запослено шест особа са инвалидитетом. По својој делатности и раду јединствени су у ширем региону. Успостављена је сарадња са многим спортским друштвима, клубовима, јавним установама и предузетницима. Раније је, наводи Петковић, било много више посла, јер се радило и за Босну, Црну Гору… Сада је тржиште мање. У радионици се користи опрема за гравирање плочица, за штампу, склапање одређених делова. Уходали су се у посао у Удружењу, чији чланови и сами освајају бројне медаље и пехаре у спорту. Праве их, наравно сами, а савремена опрема је једним делом прилагођена њиховим могућностима и условима.

В. Т.

Рачунари, посебно развој интернета, за особе са инвалидитетом су од непроцењиве важности. Како то каже Владан Петковић, много је бржа размена свих информација о актуелним  пројектима, прописима, као и новим технологијама…

Оставите одговор