Kultura

ИЗЛОЖБА МИЛЕТЕ ПРОДАНОВИЋА У УМЕТНИЧКОЈ ГАЛЕРИЈИ

“GENUS– ПОРОДИЧНЕ ПРИЧЕ”

Поводом Свечаности обележавања Дана града у Уметничкој галерији “Надежда Петровић” у суботу, 16. децембра, отворена је изложба др Милете Продановића, сина чувеног уметника Божидара Продановића, рођеног у оближњим Прањанима, чачанског гимназијалца који је оставио је монументалан и једини мозаик у нашем граду у сали Скупштине града, био иницијатор оснивања Уметничке галерије, учествовао на Меморијалима Надежде Петровић, иамо самосталне изложбе, био пријатељ чачанскее културе…

Др Милета Продановић, професор Факултета ликовних уметности у Београду, сликар, писац, активан на културној сцени Србије, члан Интернационалног већа, родио се у Београду,  али је и он остао везан за овај град, и спада у искрене и нејвеће пријатеље ове Галерије, бар што се тиче Београда. Пре 30 година у Уметничкој галерији имао је самосталну изложбу, био је селектор Меморијала, учествовао је као уметник у Меморијалима, сад је члан Савета Меморијала Надежде Петровић, рекла је проликом отварања изложбе Милица Петронијевић и захвалила гостима колегама и уметници из Београда, Крушевца, Пожеге, Горњег Милановца, као и представницима локалне управе на присуству.

Изложбом “GENUS – породичне приче” Милета Продановић нас води у даљу прошлост своје породице, за коју можемо рећи да је сведок историје.  Поставка обухвата пет мултимедијално изведених прича и обрађује неколико догађаја, почев од живота далеких предака из 18. века и времена великих сеоба, до уметниковог сусрета у дечачким данима са аутором “Сеоба” Милошем Црњанским, управо у Уметничкој галерији у Чачку, у просторији која је данас Спомен соба Надежде Петровић. Кустос изложбе, уредник каталога и аутор текста каталога је Јулка Маринковић, уз коју, текст потписује и Чедомир Васић. Главни и одговорни уредник каталога је директорка уметничке галерије Милица Петронијевић.

БРАНКО КУКИЋ: ЛЕКЦИЈЕ КОЈЕ НИСМО НАУЧИЛИ

О овој комплексној, мултимедијалној поставци, говорио је књижевник  Бранко Кукић, човек, који је истрајао у напорима да часопис “Градац” постане један од културних брендова, не Чачка, него Србије.

-Говорити о Милети Продановићу није лако. Није лако, јер је он човек посебних интересовања у уметности. Али, он је такође храбар човек у својим ставовима и отпорима данашњем нашем животном стању које је сво у сударима и ломовима, стално у неизвесности ираскораку, без изграђених вредности. То је прво. Друго, Милета за разлику од многих савремених уметника има моћ да ономе што ствара, било да су то слике, књиге или нешто слично, или овоме што је овде показао, да свему томе да двострукост. Он ништа не гледа као довршену појаву, него у свему тежи, не само да раздваја везу узрока и последице, него он производи судар узрока и последице, што је особина уметности, већ више од једног века. Због тога, ја у његовом стваралаштву видим увек нешто треће. То Милетино треће, подсећа на она тамна, тајанствена и скривена места која су извори и гнезда уметности. Морамо имати у виду да уметност више није извор задовољства спокоја и уживања. Савремена уметност је одраз и стање стрепње и неспокоја. Они, који данас повезују узроке и последице у уметности, они не разумеју пометњу која је трентно преовладала у савременом свету, они живе у илузији о свету као срећном месту. Милета Продановић је модеран човек, али није модеран у смислу да нам препричава свет у коме смо ми сада присутни. Он је модеран у смислу што том свету и његовим појавама прилазу  с леђа, желећи да нас упозори да оно што смо већ видели, а што је сада прошло и историја, нисмо добро видели, и да оно што смо урадили, нисмо добро урадили. Милета поручује да је потребно да поновимо неке лекције из живота. Због тога су његов деда, Милета Продновић и његов познаник из дечаштва, Милош Црњански, личности ове изложбе, особе од којих нисмо довољно научили.

Потврда томе јесте и чињеница да у данашњем свету и у данашњој уметности и уметници и ми који читамо, гледамо и слушамо, да смо сви ми постали жртве терора, такозваног, модерног, новог и прогреса. Сви ми заједно немамо ни храбрости, ни жеље, ни знања да то признамо. Због тога је понекад важно осврнути се у прошлост, а у тој виртуелној прошлости пронаћи скривено и конкретно у будућности. Ово је, уствари, једна стара прича, која упркос свему, не застарева. Напротив, она упозорава да је данашња уметност постала више ствар технологије него имагинације и естетике. Мисао о лепом у уметности, али и у животу, одавно је протерана. Због тога је сећање на прошлост понекад тренутак утехе и наде. Моје уверење јесте да је Милета Продановић ову идеју схватио, па је, ево, дошао овде да нам је стави на сто овог нашег времена – рекао је Бранко Кукић, отварајући у суботу изложбу, која ће бити постављена до 26. јанура наредне године.

Продановић је захвалио свим сарадницима на реализацији поставке рекавши да је ова изложба “далеки резултат тог сусрета са Црњанским” и да је Уметничка галерија у Чачку једна од веома важних институција савремене уметности у Србији. Интервју са уметником доносимо у новогодишњем издању “Чачанског гласа”.

Зорица Лешовић Станојевић

 

 

 

Оставите одговор