Kultura

МУЗИЧКА САГЛАСЈА АНСАМБЛА „VIS ANTIQUA“

Сјајан концерт у Дому културе

МУЗИЧКА САГЛАСЈА АНСАМБЛА „VIS ANTIQUA“

У понедељак, 26. марта, у великој сали Дома културе, публика је имала несвакидашњу прилику, да уз ансамбл за рану музику „VIS ANTIQUA“ из Београда, путује кроз различите епохе (средњи век, ренесанса, барок) и различите европске земље од севера Европе, Норвешке, па преко Енглеске, Француске, Шпаније, па до Италије и крајњег југа Кипра и Грчке. Наравно, на том путу није заобиђена ни музика старе Србије.
У изненађујуће попуњеној сали (око четири стотине присутних), што је реткост на концертима уметничке музике у Чачку, у доброј и опуштеној атмосфери, пред публиком разних генерација, састав „VIS ANTIQUA“ се представио у најбољем могућем извођачком светлу, у пуном сагласју између вокалних и инструменталних извођења. Овај десеточлани састав рану музику изводи на старим инструментима, одевени у костиме епоха, музике коју изводе. У сат времена стало је четрнаест перфектно изведених песама и игара различитих култура, а још једна је одсвирана на заслужени бис, уз дуг и срчан аплауз публике.

У разговору након концерта са Јеленом Теофиловић, која предводи састав „VIS ANTIQUA“, сазнали смо да на концертима изводе музику три различита периода: средњи век, ренесанса и рани барок. Највише музику средњег века, која је веома сложена по својој структури, али и да у осталим епохама преовладава јасна хармонија, коју музичари воле. Ренесансу одликује чеворогласје и петогласје, а барок, који су прославили Бах и Хендл, поново је популаран. Барокна музика се свира на многим академијама, а једна од најпознатијих је она у Базелу. Јелена истиче да су она и њене колеге имали прилику да се са овом музиком сусретну прво у школи „Славенски“, а касније на бројним мастер класовима, али и да су учили од старијих колега из састава „Ренесанс“, Вере Злоковић и других који су утабали пут за рану музику. Учило се пуно уз дружење и слушање других ансамбала и извођача ране музике. За музичаре из ансамбла „VIS ANTIQUA“ традиција је нешто драгоцено и чини идентитет једног народа, а посебно је важна у данашње време. Битно је да су ти стари записи написани на папиру, али за њих је важно да могу да их оживе својим извођењем, у које уносе савремену ноту, да би музика била пријемчива уху данашњег слушаоца.
– Битна је фраза, тај дах, ми прилично дишемо заједнички у ансамблу и никада не звучимо исто, иако смо нешто изводили и по сто пута до сада – истакла је Јелена Теофиловић и додала да је другачија енергија са којом изводе рану музику и да се по томе разликују од других извођача, а да њен ансамбл краси динамичност извођења старих записа и да њихови вокали изводе све своје нумере без вибрата и то је врло специфично.
За извођење ренесансне музике значајна је уштимованост и сагласје без које не звучи лепо. То је јако захтевно, а делује да је лагано и једноставно, а најбитније је међусобно слушање и стварање сазвучја, баш у ренесанси, где ако се пева више или ниже то јако штрчи, вокали морају да дишу заједно као и музичари који их прате.
Наступе ансамбла красе и стари нструменти: средњовековна лаута, ребек – претеча виолине, разне удараљке блок флаута, рог, а музичари посебно истичу фрулукао, омиљени инструмент.
Концерт у Дому културе није први сусрет са чачанском публиком. Прошлог лета су имали веома запажен наступ на Фестивалу амбијенталне и етно музике „Карусел“. За музичаре ово искуство је веома драгоцено и наступ који се не заборавља, због бројне публике, чаробног амбијента дворишта Уметничке галерије „Надежда Петровић“, посебно доброг озвучења, које је јако важно за ансамбл, како истиче Јелена Теофиловић, из разлога што „VIS ANTIQUA“ има јако тихе и јако гласне инструменте. Дочек и добра организација фестивала су нешто што посебно истичу гости из Београда. И након наступа у Дому културе музичари су били одушевљени пријемом публике и самом организацијом наступа, за коју је заслужна Верица Ковачевић. Све похвале за Дом културе на добром избору програма и доброј организацији, која доприноси музичкој едукацији младих и популаризацији уметничке музике.

Душан Даријевић

Фото: Ивана Васојевић

Оставите одговор