Kultura

НОВА УМЕТНОСТ НИЈЕ НОВА ФОРМА, ВЕЋ НОВА ЕТИКА У НОВОМ ВРЕМЕНУ

ПРОФЕСОР ДР ЂОРЂЕ СТАНОЈЕВИЋ О ОДНОСУ ПРИРОДА – УМЕТНОСТ – ЧОВЕК

Пише: Зорица Лешовић Станојевић

-Премда може да делује парадоксално – а парадокси су увек опасни, живот је тај који опонаша уметност далеко више, него што уметност опонаша живот. Живот је огледало, а уметност стварност – рекао је, поред осталог, др Ђорђе Станојевић, током двоипосатног предавања, наводећи да је тема његове уметности “земља – као територија, као део историје, али и енергетски простор, а при том је реч о ангажованом приступу, који повезује уметност са многим филозофским и етичким питањима.“

Упркос „варљивом лету“, иако није оно из ’68. и „лакој забави“, коју по правилу ово годишње доба намеће и тражи, Чачак је потврдио да има озбиљну публику, коју интересују наука и уметност, анализа времена и компарација, што је потврдила одлична посећеност предавања професора др Ђорђа Станојевића, одржаног прошле среде у организацији Дома културе. Госта је представила Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног и Музичког програма ове установе, наводећи да је Ђорђе Станојевић ликовни уметник, ванредни професор на Академији лепих уметности и мултимедија и на Академији за уметност и конзервацију СПЦ у Београду, као и хонорарни предавач на Факултету пејзажне архитектуре. Бави се теоријом уметности, пише критике и есеје. Оснивач је и уметнички директор пројекта Nature & Art. Рођен је 29. марта 1974. године у Осечини. Дипломирао је сликарство, магистрирао и докторирао на Факултету ликовних уметности у Београду. Излагао је на више самосталних изложби у земљи и иностранству и добитник је више значајних награда.

ЕНЕРГИЈА ЖИВОТА ПОЧИВА У ПОТРЕБИ ЗА ИЗРАЗОМ

-Научно говорећи, основа живота ‒ енергија живота, како би то рекао Аристотел ‒ почива у потреби за изразом, а уметност увек нуди разноврсне облике, кроз које може да се постигне израз – рекао је предвач.

Станојевић анализира како повезивање са природом кроз стваралачки чин, остварује склад и омогућава духовно и физичко оздрављење. Он тврди да је управо зато уметност која спаја човека са природом, истовремено и ангажована и благотворна, и има задатак да опомиње, да утиче на буђење еколошке свести, пропагира повратак природи и суштинским вредностима.

-Покушавамо да побољшамо прилике људског рода на разне начине, наводи предавач – кроз чист ваздух, природну светлост, свежу воду… Али тиме добијамо само здравље, не и лепоту. Због тога је „Уметност“ неопходна, а истински следбеници великог уметника нису они који га опонашају у атељеу, него они који постају налик његовом уметничком делу: скулпторском у доба Грка, или сликарском у претходним вековима, као и у разним видовима електронског исказа у садашњици. Речју, „Живот“ је најбољи ученик, једини ученик „Уметности“.

УМЕТНОСТ, МЕДИЈУМ ИЗМЕЂУ ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ

Методологија уметничке праксе др Ђорђа Станојевића бави се односом природа-уметност-човек. У овом односу, уметност преузима улогу медијума у покиданој вези између човека и природе. Процес настанка уметничког дела поистовећује се са природним процесом, стварајући један потпуно нови културни модел. Базично научно поље, које је професору Станојевићу послужило као основа за предавање на наведену тему је његов докторски рад релизован у форми уметничког пројекта „Природа и уметност, као могућност радиклане уметничке праксе“. Рад је, према његовим речима, настао као „последица поимања времена у коме живимо, анализира логику потребе за оваквом уметничком праксом и представља методологију уметниковог истраживања.“

-У истраживањима поступно долазим до термина „сликати природом“, који се намеће као дефиниција моје уметничке методологије. Након тога, детаљно анализирам процес развитка тог концепта до изложбе „Сакупљачи светлости“ у галерији Факултета ликовних уметности у Београду, која је уједно и мој завршни докторско-уметнички рад. Фокус мојих интересовања усмерен је на дешавања од средине 19. века, када се формира логика времена у коме живимо. Истражујем однос развоја историјских догађаја и научних открића са концептом уметности којом се бавим. Подробно проучавам уметничке покрете и личности који су део развоја концепта природе. Након исцрпне анализе времена у коме живимо, представљам уметничку методологију која је директна реакција на њу. Приказујем и детаљну еволуцију и процес настанка мојих радова, чији су концепт и методологија непосредна реакција на време у коме живимо – наводи уметник и професор.

 

ДЕЛО – ЖИВОТНО-УМЕТНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА

Истраживао је Станојевић онај сегмент уметности који покушва да човека врати његовим извориштима, примарној структури света и природном поретку. Управо у концепту усмереном на „повезивање природног и уметничког процеса“ лежи поменута „радикланост“, наводи уметник, која инсистира искључиво на настанку уметничког дела, а резулатат који настаје је само „документација“ тог процеса. „Моји су објекти секундарна ствар“, речи су чувеног Јозефа Бојса – цитирао је Станојевић и иситакао да су „свака изговорена реч, свеки гест и начин живљења оно што је важно, а све што настаје као уметничко дело је последица управо тога и стога једна врста животно-уметничке документације“.

-Радикланост овог става је јасна намера да живот и уметност постану једно. Због тога сматрам да нова уметност није – нова форма или медиј, него нова етика у новом времену, која потпуно логично, као резултат формира нову естетику- истиче уметник.

ОБНАВЉАЊЕ ПРИРОДЕ – ПРИНЦИП И ЗА ЧОВЕКА

Данас је једно од кључних етичких питања однос човека према природи, а то је заправо однос човека према самом себи. Последица духовног става човека према природи данас се манифестује у материјалном, каже др Ђорђе Станојевић.

-Живимо у потрошачком друштву у коме профит нема алтернативу. Та чињеница је од нас направила нервозне људе, којима ништа није довољно и никада немају времена. Без обзира на материјалне успехе човек се осећа изгубљено, отргнуто и трагично. Он троши природу, изворе енергије, и другог човека. Човек само троши и у томе лежи кључ проблема нашег времена. Природа нас учи другачијем ставу, на се никад не жали, и труди се, без обзира на услове, да се сваки пут поново роди. Обнавља се. А уметност која прати овај процес преузима исте принципе и постаје једно са природом. Иако је човек данас конципиран као потрошач, његов спас је у томе да он буде извор енергије, исти онакав каква је и природа, дакле да се стално обнавља, да буде зрно које увек изнова клија. Он је такав створен, од земље, и ту чињеницу хтео, не хтео, мора прихватити. У супротном ће бити сурогат природе и сам ће себе уништити, чему и данас сведочимо. Зато уметност увек преузима одговорност и указује на суштинске проблеме човечанства, покушава да се бави кључним питањима људске егзистенције. Она не би требало да критикује, већ да понуди нова решења, а за то је потребно добро познавати своје време, његову логику, технологију и духовност. Здрава уметност настаје исто како настаје органска храна. Поверењем у њене процесе, ипак је природа створила нас, а не ми њу. Све је у поверењу, када будемо имали поверења у природу, и она ће имати у нас, а онда ћемо бити једно… – рекао је др Ђорђе Станојевић.

 

 

Оставите одговор