НОВА ТЕХНОЛОГИЈА – АСИСТЕНТ ЗА КВАЛИТЕТНИЈИ ЖИВОТ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ (11)
Асистивне технологије се већ неко време користе и у Школи за основно и средње образовање „1. новембар“ (ШОСО). Већи део опреме добијен је као донација у протеклих неколико година. Интерактивне табле, РСА едукатор за логопедски третман, монтесори учионица, интерактивни под и зид, који се углавном користе у раду са децом са аутизмом, lazy bag фотеља, у дворишту је трим полигон… – ово су неке од технологија које су доступне и ђацима ове установе. Милорад Ђондрић, директор ШОСО, каже да се у свету користе „чуда“, али се добро сећа времена када ништа од овога није постојало и када се радило по другим програмима, углавном неприхватљивим за ученике ове школе. Сада се прате нове технологије и наставни програми, јер деца захтевају нове методе рада и нови систем организације.
– Интерактивне табле се користе у свим наставним предметима, а веома су важне у раду са децом са аутизмом, која немају вербалну комуникацију. Али ова учила су важна и за средњошколце, посебно за стручне предмете. Интерактивни под и зид користе се за развој моторике и покрета, као и целокупне функционалности. Lazy bag фотеља је са вибрацијама и музиком, важна је за опуштање. Монтесори учионица је опремљена алатима и облицима, погодним посебно за неке облике развоја моторике код деце са Дауновим синдромом – набраја Ђондрић.
Асистивна технологија је посебно важна у образовању деце са сметњама у развоју. Наш саговорник каже да све новине код ђака изазивају додатну пажњу, да им омогућавају лакше и боље памћење. Сва нова опрема у школи су донације – Фондације Ана и Владе Дивац, Министарства правде, Компаније НИС… Према речима директора Ђондрића и многи чачански привредници су препознали значај школе и цене успех ученика, у првом реду на спортским такмичењима, и помажу овој образовној установи на разне начине.
Сећајући се неких ранијих периода у овој школи, директор каже да се радило по потпуно другачијим наставним програмима, углавном неприлагођеним могућностима и вештинама деце, тако да су наставници сами радили ИОП (индивидуално-образовни план).
– Радило се буквално уз помоћ штапа и канапа. Сами смо правили нека наставна средства. Увођењем инклузивног образовања од 2010. много тога се променило, све школе су добиле одређена средства за наставу, али то није довољно. Зато су нам веома значајне донације које смо добили кроз пројекте. Наравно, много тога још недостаје… То добро увиђамо када путујемо на спортска такмичења и када видимо шта све постоји и како се ради у неким сличним установама у свету, у којима се инклузивно образовање спроводи на другачији начин, односно углавном у предметима које дефектолози називају вештине, попут физичког, музичког, техничког, ликовног. Све остало је индивидуални рад са дефектолозима и другим стручњацима. Овако како се ради код нас је сувишно и потребна је потпуна реорганизација и измењен систем рада, како би то имало добре резултате – примећује Ђондрић и наглашава да би у причу о новом инклузивном образовању требало више да се укључе они који раде са овом децом, а не да се „пресликају“ туђа искуства, која у нашим условима не могу бити примењена.
– Најважније је да ову децу социјализујемо и оспособимо за што самосталнији живот, у складу са њиховим могућностима – закључује он.
Школа за основно и средње образовање „1. новембар“ има укупно 85 ученика (54 основаца и 31 средњошколац) из свих локалних самоуправа Моравичког округа, осим Ивањице. Једно одељење предшколаца за сада има два полазника, али директор Милорад Ђондрић сматра да ће их бити више, јер многи родитељи касније одлуче да своје дете пребаце из других школа. Наиме, према његовим речима, у последњих неколико година, бар десетак ученика из „редовног“ образовања током школске године долази на додатну подршку у ову установу, а неки од њих се одлуче да школовање наставе у ШОСО.
– Изградњом фискултурне сале, која би ускоро требало да буде завршена, ослободиће се простор у школи, који ће се искористити за нове радионице, један кабинет за психомоторне вежбе, а можда и за једну сензорну собу, која већ постоји у Установи „Зрачак“, а за коју постоји потреба – каже Ђондрић.
В. Т.
НОВЕ ИДЕЈЕ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИ СМЕР
У Школи „1. новембар“, у средњем образовању, ученици могу да изаберу два образовна профила – једногодишње школовање за графички смер и књиговезачки, који од прошле године решењем Министартва просвете, траје три године. Школа има регистрован и пољопривредни смер, као једногодишњи, али за сада он није реализован. Међутим, директор Ђондрић каже да постоје планови да се овај профил активира као смер за цвећарство и баштованство, који је посебно занимљив баш за ученике ове школе.
– Чачак је, иначе, веома погодан за пољопривреду тог типа. Идеја је да направимо једну радну бригаду, састављену од ученика који заврше овај смер, а који би уз помоћ стручних лица, производили и дистрибуирали своје производе. За ову идеју имамо подршку локалне самоуправе. Уз добру стратегију надам се да ћемо је и реализовати у догледном периоду – најављује Ђондрић.
МОНТЕСОРИ ОБРАЗОВАЊЕ
Марија Монтесори (1870-1952) је била италијанска лекарка, педагог, филозоф и велики филантроп, посебно позната по свом посебном систему образовања, који се односи на децу од рођења до адолесценције. Многе образовне методе, које је она установила, користе се и данас у великом броју школа у свету.
„Предмет наших изучавања је човечанство: наша сврха је да постанемо учитељи. Оно што заиста чини учитеља је љубав за људско дете: јер љубав је оно што од друштвене дужности образовног радника чини вишу свест о мисији“, говорила је она својим студентима. Прву „дечију кућу“ по својим замислима отворила је још 1907. године. Заговарала је идеју да деца која проводе време у окружењу које је осмишљено да подржава њихов природни развој, имају моћ да сама себе образују (ауто-едукација).
