Kultura

О збирци прича “ О папагајима и предаторима“ Милете Продановића: ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ПОБЕГАО ОД ЛАЖИ

О збирци прича “ О папагајима и предаторима“ Милете Продановића, „Архипелаг“ (2018)

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ПОБЕГАО ОД ЛАЖИ

Готово већ три деценије упоредо, трају два живота, две каријере – ликовна и књижевна, Милете Продановића, уметника трајно везаног и за Чачак. И то није све, Милета Продановић годинама се успешно бави и педагогијом, професор је Фалултета ликовне уметности, а од 2018. је и ректор Универзитета уметности у Београду.

Књижевни рад познатог уметника подразумева појављивање у више књижевних жанрова: 12 објављених романа, четири књиге прича, две књиге путописа, две књиге есеја и једна збирка песама. Кад су књижевне теме у питању, Продановић је трајно опредељен за књижевно анализирање различитих друштвених феномена, који су обележили наше друштво у протекле три деценије. За разлику од других савремених писаца, угледном књижевнику није потребан нарочити временски отклон од „живота у мраку“ који живимо.

Спој пресне стварности – ратови, санкције, транзиција, криминал, корупција, безнађе, изглобљен живот са урушеним системом вредности и без адекватне замене у духовној вертикали. Фикција је коректив за неконтролисане патогене облике стварности, уз наравно, паметно дозирање хумора и ироније, који красе нових десет прича објављених у збирци „О папагајима и предаторима“. Продановић је мајстор да проговори о свему оном што дуго притиска српско друштво, као и сваког од нас по на особ, али с мером и на једноставан начин.

Сумње, наде, жудња за нормалним и уређеним животом његових јунака, али немоћ да се побегне од неумитне судбине, као у причи „I-mejl iz 2000“, у којој главни протагониста узалудно бежи од лажи која је трајно обележила друштвене односе на овим нашим просторима. Тајкуни, мигранти, раскид са традицијом и земљом предака у сусрет бољем животу и земаљски крај у земљи старлета и у новом „рајском“ насељу уз реку, за шеике и домаћи „џет сет“ у причи „Зороастријанац у Београду“. Болан сусрет традиције и новог, где је излаз могућ једино у оностраном, уз нека стварна и имагинарна бића. Папагаји и предатори су код Продановићима бића из неких савремених басни, која говоре више о нама него о себи, попут папагаја који „службама“ потказује своје домаћине, тртљајући све оно што домаћи говоре о вођи и његовима. Предатори, попут двоглавих орлова, стварно постоје и лете, али само у Продановићевој причи „Царски лов на орлове“. Снобизам, каћиперство, општа друштвена лаж нових елита и трагедија обичног света, који сам себе једе, опонашајући свет успешних (прича „Добитник“). Свет илузија и стварност која боли, доведенi до апсурда, у коме се стварност чини нестварном, а оно ирационално и измаштано потпуно стварним. Апсурдност наше свакодневице, коју тако упорно и доследно живимо, писац покушава да нам представи на начин који и забавља и освешћује, лечи смехом до одређене границе, али нас и тера да се расплачемо над нашим животима, од којих не помаже ни бег у неки бољи уређен свет, зато што се од себе не може побећи. Једини свет који прија, а не „гоји“ је свет маште, ирационалног, свет уметности, у ком је све могуће и у ком се истина јасно види и у ком равноправно обитавају папагаји и предатори, у ком постоји утеха, ал* се све може истог трена претворити у прах, кад пожелимо да сан и измаштано претворимо у јаву, као у завршној причи “ Рахутка“.
Чини се да је новом књигом Продановић надмашио себе, односно кроз кратку форму, сажео је у целину све оно најбоље у свом озбиљном и обимном књижевном опусу, али и у свом свеукупном уметничком раду. Поштен и искрен однос, без лажи и увијања према себи, али и према средини којој припада аутор. Препорука од срца за књигу уз коју ћете плакати од смеха, али и од бола који доноси спознаја. Права, истинска уметност приповедања у најбољој традицији српске и светске књижевности. Потпуна демистификација познатих и стварање нових митова, уживајући у приповедачкој умешности Милете Продановића. Права књига за XXIвек, књига коју ћете понети на одмор, али и читати кад вам је потребна истина. Писац је успео овом књигом истински да утеши себе, али и нас читаоце.

Д. Даријевић

Оставите одговор