О оперској представи „КАВАЛЕРИЈА РУСТИКАНА“: МАМА ЛУЧИЈА, ДРУГИ ПУТ У ЧАЧКУ

МАМА ЛУЧИЈА, ДРУГИ ПУТ У ЧАЧКУ

О оперској представи „КАВАЛЕРИЈА РУСТИКАНА“, Пјетра Маскањија, Народно позориште Београд, Дом културе, четвртак, 18. октобар

Оперске и балетске представе једном годишње у Дому културе биле су стална пракса током ’70-их и ’80-их година, а онда су дошле „године које су појели скакавци“, године ратова и транзиције и све се проредило и постало спорадично, од прилике до прилике.

Опера Народног позоришта из Београда Чачку се сјајно представила 2004. године опером „Севиљски берберин“, Ђоакина Росинија. И после готово четири деценије, поново у пуном светлу, вратила се на сцену Дома културе Маскањијевом „КАВАЛЕРИЈА РУСТИКАНА“. То није прва прилика да Чачани чују и виде Мама Лучију, Сантуцу, Турида и Алфиа, ликове из ове опере. Давне 1985. године прва опера Пјетра Маскањија, премијерно изведена 1890. године, виђена је и у Чачку.
Од тада је прошло скоро пуне три и по деценије, а за многе у публици ово је био и први озбиљнији сусрет са опером. Велики број извођача, чланова оркестра и хора Народног позоришта и чланова оперског ансамбла на сцени са грандиозном сценографијом, која нас уводи у амбијент убогог сицилијанског села са краја XIX века, на Ускрс, када се и одвија драма младих и несрећно заљубљених људи.

Ова опера у једном чину, око седамдесет пет минута, сигурно је и најпознатија Маскањијева опера. Чачани су је топло прихватили, аплауз у готово у потпуности испуњеној сали Дома културе је био дуготрајан. Није сваки дан прилика поздравити бројне уметнике на маленој сцени Дома културе. Габаритну сценографију два дана је постављало техничко особље Народног позоришта, а чланови оперског ансамбла, хора и бројни музичари у Чачак су стигли у три у потпуности испуњена аутобуса. Само извођење можда у уметничком смислу није равно оним у Миланској скали и другим оперским кућама широм света, али за Чачак је свакако култуни догађај прве врсте.

Избор представе није био лак, требало је изабрати оперу која може да стане на сцену Дома културе и која својим трајањем неће превише сморити публику, ненавиклу на овакве догађаје. Иако је пре синоћне представе постојала бојазан на какав ће пријем код наићи једна оперска представа, са сигурношћу можемо рећи да је публика положила испит и да је гладна великих културних догађаја. Све похвале заслужује и Дом културе као организатор, изузетна логистичка подршка једној захтевној представи. Све у свему, дан који ће златним словима бити уписан у историју чачанске институције културе која траје скоро пуних четрдесет и седам година. Браво!