Kultura

ПАРАЛЕЛНИ УНИВЕРЗУМИ

ПАРАЛЕЛНИ УНИВЕРЗУМИ

Један од најтиражнијих писаца у региону Марко Видојковић представио је у петак, 16. марта, у кафеу „Момент“, свој нови роман „Е баш вам хвала“, који је пуних пет месеци био на првом месту најпродаванијих „Лагуниних“ књига.

Марко Видојковић је апсолутни књижевни феномен у Србији у новом, XXI веку. Након страве и ужаса, како Марко назива време деведесетих и периода властитог тражења и преиспитивања, када је утеху и смисао нашао у писању, у време демократије, после двехиљадите, објављује чак 11 књига (девет романа и две књиге прича), а роман „Канџе“ се продаје у укупном тиражу од 25.000 примерака.

У време нестанка великог тржишта за књигу, када су тиражи мали и једва прелазе три стотине примерака, када је некад јединствени културни простор разбијен и улога писца у савременом друштву постала небитна, Видојковић постаје читан и утицајан у извесном смислу, поред писања бави се и новинарством и друштвеним активизмом. Међутим, све ово није довољно овом четрдесеттрогодишњем писцу. Његова радозналост и виспреност просто су морали да завире и у паралелне универзуме, који истовремено постоје са овим нашим, што је и тема новог романа, научнофантастичне пародије “ Е баш вам хвала“.

У овој књизи, за аутора, поред нашег, чистог хорор универзума, постоји и онај други, у ком и даље постоји СФРЈ, која је једна, богата, развијена и срећна земља са развијеном економијом и моћном армијом, четвртом на свету. У овом свету и даље постоје југословенски, препознатљиви, брендови, „Обод“, „Горење“, „ЕИ Ниш“, сада знатно технолошки унапређени и даље влада Савез комуниста, постоји ЈНА и братство и јединство, домаћа производња, економија цвета, а сви се и даље ословљавају са друже. Саобраћајнице су најмодерније могуће, вози се свуда у шест трака, Београд има метро и добро организован систем подземних гаража, насеља су бриљантно планирана и савршено архитектонски уређена, улице чисте и са пуно зеленила, фасаде старих зграда окречене и сређене, ма рај божји на земљи. Упс, у новој СФРЈ нема помињања религије, она је као што се зна, опијум за народ. А кад смо већ код опијума, у СФРЈ је још деведесетих легализована  марихуана, а и многе друге дроге су веома доступне, а њихов промет контролисан. Е сад, шта је ту онда проблем, рекао би неко наиван. Проблем је управо у томе што долази до цепања универзума, на два паралелна универзума и то се догађа у пресудним историјским тренуцима, такозваним квантним скретницама. Историјског датума, 13. јуна 1989. године, грађани СФРЈ и њихов мудри војни врх, одлучили су, да је  за будућност земље најбоље да побију комплетан политички врх СФРЈ и политичка руководства република, обарањем авиона у ком су путовали на још један од јалових раговора о будућности државе. Након ове трагедије, сви су проглашени Новим народним херојима, подигнутим је величанствен споменик, а СФРЈ је наставила даље, на челу са председником Савезног извршног већа, који је једини поштеђен страдања. Брзо су превазиђени сви међунационални, друштвени и економски проблеми и држава је могла слободно да закорачи путем развоја и просперитета за све своје грађане.

У оној другој димензији, десило се све супротно, Југославија се распала у крвавом рату, а припадници свих народа и народности, постали су робови домаћих тајкуна, криминалаца, корумпираних политичара и међународног корпоративног капитала, просто речено, беда и јад. До обрта долази код парања шава између две стварности, и када се отвара портал (пролаз) између два универзума и када се наједном у СФРЈ појављују пијани четници и усташе из оног другог света, а у Југославији су давно ликвидирани. У један свет сређених односа, друштва које функционише, продиру међудимензијски токсини, подмукли вирус пакла са друге стране портала. Онда на сцену ступа главни јунак романа Мирко Шипка, запослен у Савезном секретеријату за унутрашње послове, као истраживач у „Управи за анализу необјашњивих феномена“. Његов задатак је да, уз помоћ оперативаца из елитне војне јединице, реши и закључи случај. Уз низ комичних и фантастичних обрта, којима потпуно управља и влада писац, који је направио успешан стилски и тематски заокрет, читалац се сусреће са апсурдношћу два паралелна универзума, али открива са болом и да свако од нас живи паралелно у два универзума. У једном су снови, идеали, принципи, узвишене вредности и жеље, а у другом стварност испуњена ужасом који леди крв у жилама. Видојковић вешто забавља читаоца апсурдностима два света, али и суочава трагиком свакодневља, коју смо живели и живимо, а да ли ћемо је живети и даље, зависи од нас и од наших одлука. До цепања универзума може доћи у неким историјским тренуцима, а до цепања личности, ако немамо довољно личне и грађанске храбрости, да живимо свој живот пуним плућима и да се боримо за вредности до којих нам је стало.

Доказе о постојању два универзума, посетиоци промоције романа „Е баш вам хвала“, у кафеу „Момент“, поред књиге, могли су осетити и у готово свему што се дешавало те вечери. Промоцију романа најтиражнијег писца у Србији није организовала нека културна институција, већ омладинско удружење „Алтернатива за Чачак“ и ДУК фестивал, чији је координатор Анђелка Матијевић, која је била и водитељ програма. По признању самог писца, који и сам живи две паралелне стварности (успешан аутор великог издавачког система, али и водитељ политичког шпагети истерна „Добар лош зао“ на РТВ Шабац), његове промоције искључиво, сем у два случаја (Културни центар Шабац и Градска библиотека у Сомбору) организују појединци, локали и пабови, удружења грађана и НВО. Да чудо буде веће и да у потпуности буде потврђена теза о постојању две стварности, у исто време, једна библиотека је организовала промоцију књиге једног другог аутора који и припада једном другом универзуму.

И као што пише на корицама Видојковићеве књиге, овај роман нам помаже да у време глобалне апатије и општег осећања безизлаза  јасније сагледамо прошлост и време у којем живимо, али и могућност за безбедан пролаз кроз портал у неку бољу и другачију стварност.

Велики број младих на овој промоцији, који су стрпљиво слушали  у препуном кафеу и постављали занимљива питања аутору, који је дуго након промоције потписивао своју нову књигу, али и старе, које су доносили читаоци, само је доказ да нова генерација чита, али писце који на бриљантан начин пишу о ономе што им се дешава и што их се тиче и да их не занимају класична и превазиђена представљања писаца, који готово да немају никаквог осећаја за стварност коју живимо и којом смо окружени. И сам Марко Видојковић је незаинтересован за писце и књиге инспирисане прошлошћу и пише књиге какве би волео да чита.

И на крају писац нам је шаљиво обећао да ћемо се видети 2028 године, то је тачно десет година и онолико колико му је требало да дође поново у Чачак, након промоције у „Занзибару“ 2008.

Душан Даријевић

Оставите одговор