Kultura

Професор др Дарко Танасковић: У ЛАВИРИНТУ СПОЉНОПОЛИТИЧКИХ ИЗАЗОВА

Професор др Дарко Танасковић

У ЛАВИРИНТУ СПОЉНОПОЛИТИЧКИХ ИЗАЗОВА

У оквиру Културно – образовног програма Дома културе, у петак, 12. априла, одржано је предавање „Спољна политика Србије – изазови, приоритети изгледи“ професора др Дарка Танасковића, исламолога, филолога оријенталисте, универзитетсгог професора, дипломате СР Југославије и амбасадора Србије при УНЕСКУ (2015 – 2018)

Предавање професора др Дарка Танасковића, угледног научног радника и дипломате у Чачку, очекивано је изазвало велико интересовање публике, не само због чињенице да је професор Танасковић родом из чачанског краја, а није ни први пут у нашем граду, али долази након дуже паузе, већ и због саме комплексности одабране теме „Спољна политика Србије – изазови, приоритети, изгледи“. Сама тема је сложена, а по речима самог предавача – лако се може десити да се не погоди угао гледања и интересовања публике. Међутим, то није био случај, пажња публике током пуна два сата, колико је трајало предавање и продуктивна интеракција са пажљивим слушаоцима, била је потпуна. Осврт на саму улогу спољне политике СФРЈ и касније Републике Србије, дала је Верица Ковачевић, уводничар и модератор предавања. Професор Танасковић је након кратког осврта на спољнополитичке околности након распада СФРЈ и сложене околности, условљене географским положајем Србије и пре тога Савезне Републике Југославије, говорио и о последицама сукоба из дведесетих година, постојању нерешених питања са најближим окружењем, која трају деценијама, а испољавају се у контексту променљивих кретања и односа снага на међународном плану. Наравно, средиште свих спољнополитичких активности, али и унутрашње политичке дебате је свакако проблем „Косова“. Професор је у свом предавању истакао главне спољнополитичке изазове и приоритете Србије, како на билетералном тако и на мултилатералном плану, са посебним освртом на њен положај у међународним организацијама.

МУЛТИЛАТЕРАЛНА ДИПЛОМАТИЈА

– У УНЕСКУ, специјализованој агенцији Уједињених нација за образовање и културу добили смо тешку битку. Управо на том мултилатералном плану се одлучује о судбини народа и држава. Нема мултилатерале без билетерале, односно међусобног односа држава. Не може се спољна политика Србије сагледавати без плана онога што се тиче проблема „Косова“. Целокупна политика Србије се не може сагледати уколико се у први план не стави приоритет наше спољне политике и нашег националног живота, питање самопроглашене државе „Република Косово“, коју је више од сто држава признало у свету, а која постоји на формално правној територији Србије. То је чињеница о којој морамо водити рачуна, не можемо је занемарити – истакао је угледни дипломата и додао да су други план наше спољне политике односи са суседима.

ОДНОСИ СА СУСЕДИМА

Ако држава жели да води успешну спољну политику на ширем регионалном плану, или да озбиљно реши неки проблем који има, мора по правилу настојати да оствари што боље односе са својим суседима, то је „Ахилова пета“ сваке државе и сваке спољне политике, где много тога што је добро урађено може бити поремећено и доведено у питање. Лакше је имати добре односе са неком удаљеном земљом, попут Јапана или Аргентине, него са Црном Гором, Македонијом, Албанијом и другим државама у суседству. Ову своју тврдњу професор Танасковић је илустровао примером из богатог дипломатског искуства. Приликом службовања у Турској, од познатог и искусног аустралијског дипломате Еванса, чуо је да су Аустралијанци веома срећни због чињенице да им је једини сусед море.
– Пошто нам сусед није море, већ друге државе, сигурно је да се према суседним државама морамо односити на веома обазрив начин – рекао је некадашњи амбасадор у Турској, Азербејџану, Ватикану и при УНЕСКУ у Паризу професор др Дарко Танасковић.
КОСОВО – ПРИОРИТЕТ СВИХ ПРИОРИТЕТА
Нема сумње да је приоритет свих приоритета наше спољне политике „Косово“, које разматрамо кроз односе са земљама које су га признале и са онима који то нису урадиле.
– Са већином земаља у свету настојимо да се позиционирамо тако да их придобијемо за свој став о Косову и Метохији из простог разлога што у великим међународним организацијама прилком одлучивања, глас сваке земље има исту тежину, била то Кина, Мадагаскар, или острво Палау – нагласио је бивши амбасадор при УНЕСКУ и додао да смо 2015. године са три гласа успели да обезбедимо неулажење „Косова“ у организацију у којој је представљао Републику Србију. У то време сваки глас је био важан и морало се сарађивати са свима и разбити властите предрасуде о другима, али и о сопственој важности и о томе да сви знају за наш проблем са „Косовом“.

Представници многих држава на свету готово ништа не знају о Србији и „Косову“, а ни ми о њима. Потребно је стално на разне начине лобирати за своје интересе, као што то раде и моћне државе, не само на примеру „Косова“.
– Мале државе имају тенденцију да се не замере моћним државама које спонзоришу „Косово“ и онда се уздрже, уместо да буду против, а суздржани се не убрајају у коначни резултат и негласање објективно значи гласање за, а Косово увек има већи број гласова, зато што је већи број држава признао независност – речи су професора Танасковића, који је истакао да је то наша реалност на глобалном плану по питању Косова и Метохије.
Осврћући се на проблем „Косова“ и могуће изазове, али и изгледе у будућности, Танасковић је рекао да се мора водити рачуна о делу народа који живи на Косову и Метохији, који је изложен сталним опасностима и који живи у врло незавидном положају. Србија нема контролу над територијом на којој наш народ живи и препуштен је бризи оних из међународне заједнице за које не можемо рећи да су нам пријатељи, о Албанцима и њиховом односу према српској мањини не вреди ни говорити, а Република Србија сама не може ништа. Имамо и лошу демографску ситуацију, не само на Косову и у будућности то нам је један од већих изазова, наш је проблем демографски, више него политички, а нема јаче идеологије од демографије. Професор Танасковић истиче и да као нација за разлику од Албанаца, не знамо шта хоћемо. Многи су за то да ништа не треба предузимати у вези Косова и Метохије, снажно је и опредељење за тзв. „замрзнути конфликт“, а има доста и оних који су за чекање, док се не промени политичка ситуација и док „не дуну“ неки повољнији ветрови за решење статуса „Косова“. У Србији постоје и они који су за аутоматско признавање независности „Косова“. И даље смо без консензуса за решење болног питања и велико је питање да ли га можемо имати у односу на више супростављених ставова. За разлику од нас, Албанци немају такву дилему.
И за сам крај вреди истаћи став угледног предавача, да је ситуација у земљи, политичка, духовна и ментална таква, да смо вишеструко хендикепирани и да то морамо увек имати пред очима и да се морамо држати Андрићевог савета – дипломатија малих земаља мора бити велика, баш зато што су то мале земље.
Након предавања угледни гост је стрпљиво одговарао на бројна питања из публике.

Душан Даријевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.