Aktuelno Društvo

ПСИХОЛОГ ВЛАДЕТА ЂУРЂИЋ: КАКО ДО БОЉЕ ДЕМОГРАФСКЕ СЛИКЕ СРБИЈЕ

Добри познаваоци демографских прилика у нашој земљи тврде да Србија полако нестаје и да ће до 2050. имати за трећину мање становника. Статистика показује да проблем недовољног рађања у Србији траје више од пола века. Свака четврта жена у нашој земљи никада није рађала, а петина женске популације одлучује се да роди само једно дете. Двоје деце има 42 одсто жена, свака 12. жена има троје, само два одсто жена имају четворо, док је оних са петоро деце два пута мање. Жене рађају све старије, у просеку са 28 година. Искуства родитеља показују да се оне мајке које први пут добију дете после 30. године, теже одлучују на нову трудноћу. О разлозима који су довели до овако лоших демографских прилика у Србији и могућим начинима да се ова поражавајућа статистика поправи, односно подигне стопа наталитета, разговарали смо са психологом Владетом Ђурђићем, запосленом у чачанском Центру за социјални рад.

Како истиче психолог Владета Ђурђић, наше друштво је од 19. до почетка 21. века доживело велике промене. Прошло је пут од једног, условно речено, неуређеног система, у коме није постојало уређено здравство, нити планирање породице, са великим морталитетом деце, преко индустријализованог друштва за време комунизма, па све до овог данашњег. Из једног екстрема отишло се у други, па је у нашој данашњици превагнуо превише селекциони однос према планирању породице.
– За разлику од периода када су породице имале проблем одгајања и лечења превеликог броја деце, уз присуство великог морталитета, данас се суочавамо са проблемом касног рађања. Такође, доста парова не могу да имају децу, јер се касно одлучују за брак. Захтеви породице су велики, а модерно капиталистичко друштво форсира потрошњу – људи желе да уживају у материјалним благодетима и, сходно томе, најчешће одлучују да рађају једно или двоје деце. Они не желе да рађају децу, која ће сутра бити на маргинама друштва. Живимо у друштву које има нижи стандард у односу на европске земље, у коме се брачни партнери плаше да формирају породице са великим бројем деце. Овај страх је присутан чак и код људи са реалативно стабилнијим економским приликама. Несигурност посла и неизвесност сутрашњице утичу на брачне парове да буду јако опрезни и бојажљиви при формирању породице. Деца се на неки начин доживљавају као терет и обавеза, управо због осећаја економске несигурности, што је добри делом и последица болног транзиционог периода – каже Ђурђић.

НЕОПХОДНО ВИШЕ ОЛАКШИЦА ЗА МАЈКЕ И БОЉИ СЕРВИС УСЛУГА

FOTO: Pixabay

Излаз из овакве ситуације је проналажење одређене равнотеже – друштво треба да се определи шта хоће, сматра Ђурђић. Уколико су приоритет деца, то би требало да буде одлучујуће и при самом формирању цена одеће, обуће и свега другог што је неопходно за одгајање малишана. Куповина уxбеника не би требало да представља терет за родитеље. Осим тога, мајкама би требало да буду обезбеђене бројне олакшице, да имају предност при запошљавању, да постоји позитивна дискриминација при запошљавању (када кандидати имају исте квалификације и квалитете да се даје предност мајкама), одговарајуће радно време и богату понуду повољних сервиса услуга.

– За Европу су карактеристични низак природни прираштај и старо становништво, али су поједине земље направиле значајне помаке на пољу популационе политике. Требало би и ми да се угледамо на добре примере држава, које су имале сличне проблеме са наталитетом, а које су подршку родитељству пружиле кроз примену различите пореске политике за породице и људе који живе сами. Неопходно је да млади добију адекватан третман у друштву, да за њих постоје саветовалишта у оквиру средњих школа, факултета и свих релевантних институција система (везано пре свега за репродуктивно здравље). Имамо велики проблем плодности – много парова не могу да имају децу, ниску здравствену културу и нездраве стилове живота, и то би свакако требало да се промени, а пресудну улогу на том путу треба да има едукација и то од најраније младости. Требало би интензивирати и рад на очувању породице. Институције друштва треба да воде посебну бригу о породицама са више деце, било да је реч о губитку посла или неким другим проблемима са којима се оне суочавају. То подразумева добру међусобну сарадњу институција система- истиче Ђурђић.

НАШЕ ДРУШТВО ЈОШ УВЕК ФАВОРИЗУЈЕ МУШКАРЦЕ

Одговарајући на питање да ли је смањење броја рађања деце цена еманципације жена, Ђурђић наводи да је тај процес код нас остао негде на пола пута, јер наше друштво још увек фаворизује мушкарце.

– Питање је колико је жена у српском друштву еманципована, а колико је овде реч о њеном лошем положају. Жена која има несигуран посао и која често бива искључена из оставинског поступка не види пред собом неку перспективу и као таква се теже опредељује да рађа више пута, јер није сигурна да ли ће одржати брак и како ће децу издржавати и извести на прави пут. Примарно школовање, укључујући и средњошколско, је нешто што се подразумева да би требало да буде обезбеђено у 21. веку и о томе родитељи размишљају и приликом планирања породице. Данас има више запослених жена, али и даље раде слабије плаћене послове. Често су у фирми и током викенда. Жене претежно носе и терет родитељства, док мушкарци и даље сматрају да је њихово само да донесу довољно новца у кућу, а у данашњим условима привређивања и то им врло често тешко полази за руком – објашњава Владета Ђурђић, додајући да се у нашој земљи подршка породици одвија више парцијално, јер не постоји неки обједињени систем који потпомаже породицу.

ПОХВАЛЕ ЗА НОВЕ МЕРЕ ПРОНАТАЛИТЕТНЕ ПОЛИТИКЕ

Градимо фабрике, ауто-путеве, школе, обданишта… Уколико останемо старо друштво, ко ће радити у тим фабрикама и ко ће обезбећивати примања за пензионере? Ђурђић сматра да су надлежни у држави поспешивање рађања дефинитивно ставили на сам врх листе приоритета, што улива наду да ће већ у наредних десетак година доћи до одређених помака на пољу подизања стопе наталитета.

– У Србији већ дуго влада бела куга и преко тога се олако прелазило. Државне мере популационе политике, које су коначно добиле одговарајући третман и већу тежину, свакако јесу за похвалу, али колики ће њихови реални ефекти бити остаје тек да се види, јер смо у самој трци за подизање стопе наталитета поприлично закаснили. Ово је преломни период за нашу државу, у коме се води борба за економско оснаживање друштва и подизање животног стандарда грађана, што би будућим родитељима требало да пружи психолошку сигурност. И даље има случајева да се жене суочавају са губитком посла због трудноће, и оне претежно раде на слабије плаћеним пословима. У наредном периоду би посебну пажњу требало посветити управо разрешењу тих проблема, али и обогаћивању понуде адекватних мера и сервиса које породицама са више деце пружају снажнију подршку. И наша локална самоуправа бележи значајне резултате на пољу мера пронаталитетне политике, што је, такође, за сваку похвалу – каже Ђурђић, али истовремено подсећа да је рађање мањег броја деце, генерално узев, одлика словенских народа, и да најчешће није пресудно везана за стадијум економског развоја друштва.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.