Reportaža

СИРОМАШТВО И САМОЋА ПОД УРУШЕНИМ КРОВОМ

ОРГАНИЗОВАНА ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА ЗА БРАНКА ЛУКОВИЋА ИЗ РАЈЦА

 

Живот Бранка Луковића из Рајца одавно је изнад граница… Оних које човеку дају снагу да поднесе глад, хладноћу, сиромаштво, самоћу или да му пружи наду да ће једног дана бити боље… Све у његовом дому, издвојеном изнад сеоског пута у овом подјеличком селу, “проговара” о муци живота. Полусрушени кућерак, заправо један собичак, без воде и струје, у коме једва да има места за стари “смедеревац”, један кревет, њега и неколико мачака, које су му често једини разговор. Уместо пода набијена земља. Таваница као решето, затиснута на све стране згужваним папиром и пластичним кесама. Све то тешко да га може заштити од зиме, кише, ветра…

Због тога су пре извесног времена, на предлог Оливере Мартаћ, одборнице СНС и заменице председника МЗ Рајац, дошли комунални полицајци и са пакетима хране донели му и зрачак наде. Онда је, на иницијативу Наташе Цвијовић, одборнице СПС, преко фејсбук групе “Чачанке”, објављена фотографија Бранкове уџерице и покренута акција да му помогну. Одмах је организовано прикупљање помоћи. За само неколико сати у просторије Коњичког клуба “Миленко Никшић” стигли су пакети хране, одеће, средстава за хигијену, обућа, нешто посуђа и новца… Како су нам рекли организатори акције, сакупљене су углавном основне ствари за живот, да Бранко може бар наредна три месеца да живи без много бриге да ли ће шта имати да поједе.

И поред свега, овај шездесетседмогодишњак дочекао нас је прошле суботе са осмехом и без много речи о свом тешком положају. Када је све те пакете и кесе угледао испред своје куће, Бранко је само понављао: “Много је то за мене самог, требало је да однесете још некоме коме треба помоћ”. У непрестаној жељи да нам на било који начин захвали, доноси трупце да седнемо, не може да нас уведе у своју кућу, јер нема места. Извињава се и што нас је дочекао необријан, неуредан… На питање шта му је најтеже, невољно прича да је прошле зиме једва успевао да се не смрзне, кад је све у кући било заледило, а шпорет, са оно мало дрва што је био прикупио, више димио, него што је могао да га загреје. Нуђено је Бранку да буде у прихватилишту у Чачку, али каже да не може да остави праг својих родитеља…

Фејсбук група “Чачанке” објавила је на свом профилу да се акција за помоћ Бранку наставља. Циљ је да се окупи што више људи добре воље, да би што брже за Луковића био изграђен један објекат.

В. Тртовић

Цео текст прочитајте у новом броју „Чачанског гласа“

 

Оставите одговор