Kulturni vodič

СТЕЋЦИ – ОПОМИЊУ И ДОЗИВАЈУ… 

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА НАДГРОБНИКА СА УНЕСЦО-ве ЛИСТЕ СПОМЕНИКА ИЗ БиХ, СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ У  НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Пише: Зорица Лешовић Станојевић

Мирјана Вукасовић, архивиста Музеја града Пераста, општинске јавне установе „Музеји Котор“ у Црној Гори, аутор је изложбе „Стећци Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе“, која је недавно отворена у Галерији Народног музеја у Чачку.

Стећци су специфична категорија средњовековних камених надгробних споменика. Први писани подаци датирају из прве половине 16. века, а највише евидентираних и на својеврстан начин обрађених некропола са стећцима налази се на простору тромеђе Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе. Први пут их је споменуо Словенац Бенедикт Купрешић на свом путовању преко Босне за Цариград. Видео их је у Лађевини код Рогатице и о њима дао неколико података у свом познатом путопису. На овој изложби представљено је око сто фотографија обрађених стећака, сваки има своју локацију, назив или испис који се налази на њему.

– Изложба је настала на основу десетогодишњег истраживања др Горана Комара, избор фотографија је мој, а оно што је јако важно то је да стећци опомињу да не смију бити заборављени, да генерације морају да се врате коријенима и знају гдје су припадали.

Стећци су надгробне плоче, споменици, мрамори, под којима је сахрањивано живље све четири конфесије, међутим доминантно је сахрањивано српско становништво што говори ћирилично писмо које се налази на њима. Има их највише у Источној Херцеговини, на територији Србије, Хрватске и Црне Горе. Први стећци су настали крајем 13. вијека, не морају увек бити гробна мјеста већ и међаши као обиљежја места на којима су живели Срби. На свим изложеним фотографијама види се да су сви исписани ћириличним писмом – истиче ауторка изложбе Мирјана Вукасовић.

Карактеристични за стећке су натписи и обраћање у првом лицу једнине: „ја“, „мени“, “види ме“, „не прођи ме“, „не заборави ме“, „стојим ту да те опоменем на неко време које је прошло и да не будем заборављен“, „ја сам положен у зид“, „налазио сам се крај цркве те и те…“. Стећци нас стално опомињу „ми смо ту, немојте нас заборавити“, наводи Мирјана Вукасовић.

-Стећци се од 2016. године налазе на УНЕСЦО-вој листи светске културне баштине, а кандидовале су их све четири бивше југословенске републике на чијој територији се налазе, а парадокс је да се Хрвати боре да заштите и ћирилицу као њихово глагољично писмо док се ми стидимо ћирилице и ријетко је користимо.  …

Уз ову изложбу фотографија постављена је и изложба о негришорским надгробним споменицима под називом „Ево гроба одморита двора“, чији је аутор Катарина Брковић, магистар етнологије и антропологије Завода за заштиту споменика културе из Краљева. Гробље у селу Негришорима формирано је у 18. веку и једно је од највећих у Драгачеву.

– Најбројнији надгробни споменици на гробљу у Негришорима су из 19. века. Одликује их богатство декоративних елемената и дуги садржајни текстови у којима се сумира читав живот покојника. Они представљају део националног идентитета и законска је и морална обавеза да о њима бринемо, како би уједно исказали поштовање и одали почаст својим прецима – рекла је директорка Музеја Делфина Рајић.

Изложбу је беседом о каменим надгробницима као симболима трајања кроз које покојник наставља свој живот на овом свету, отворио архитекта др Милош Радовановић.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.