Kultura

УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА

ПРЕДАВАЊЕ ПРОФЕСОРА ДР СЛОБОДАНА КНЕЖЕВИЋА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

-Лед и снег у јуну, пијавице и торнадо који носе све пред собом, поплаве равне потопу, то су данас слике из Србије, какве смо некада гледали из неких прекоокеанских земаља. Апокалиптичне сцене које изазивају природне непогоде све су чешће и на томе се неће зауставити. Од памтивека су људи посматрали време са страхопоштовањем, уочавали неке законитости да би их препознали у будућности, и све то сачували у народним веровањима и предањима. Праћење времена је исконска потреба сваког човека, мада се модерни човек прилично отуђио од природе – рекла је директорка Народног музеја Делфина Рајић, у уводном слову о предавању које је у овој установи одржано у понедељак, 25. јуна, представљајући др Слободана Кнежевића, професора Рударско-геолошког из Београда, члана Одељења инжењерских наука САНУ и дугогодишњег сарадника Института за водопривреду „Јарослав Черни“.

Предавање на тему „Записи климатских промена у квартарним седиментима Србије и суседних области“ је организовано захваљујући сарадњи професора Кнежевића са кустосом палеонтологом чачанског Народног музеја Биљаном Чкоњевић.

Професор др Слободан Кнежевић предочио је и путем видео презентације, како су климатске промене, које су се дешавале од стварања планете земље до данас, остале записане у седиментима, а били су изложени и примерци из палеонтолошке збирке Народног музеја. У више наврата Кнежевић је указао на значај теорије климатских промена професора небеске механике, великог српског научника Милутина Миланковића. Посебан део предавања био је посвећен утицају климатских промена чије трагове налазимо у квартарним седиментима и остацима плеистоценских сисара пронађених у околини Чачка. Пред публиком су били изложени остаци плеистоценских сисара  чачанског краја из Палеонтолошке збирке Народног музеја у Чачку што је употпунило предавање, а публика је имала прилику да види колико климатске промене утичу на промене у животињском и биљном свету. Били су изложени фосилни остаци мамута, џиновског јелена, бизона, пећинског медведа и плеистоценских коња.

Зорица Лешовић Станојевић

Оставите одговор