Aktuelno Geografski zavičajnik

ЧАЧАК ЈЕ СРПСКА РЕЧ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (4)

Порекло и значење имена нашег града

ЧАЧАК ЈЕ СРПСКА РЕЧ 

Album starog Cacka.indd
ОМЛАДИНА ИЗ ЧАЧКА НА ИГРАНЦИ ПОРЕД МОРАВЕ, пре 1914, аноним, АЛБУМ СТАРОГ ЧАЧКА, Народни музеј Чачка

Један докуменат из Дубровачког архива датиран 1409. године сведочи да се наш град у то време звао Чачак. Да ли је пре тога носио име Градац, будући да се Страцимирова задужбина звала Света Богородица градачка, није утврђено. Распрострањена претпоставка да је назив Чачак турског порекла, показала се као неоснована, и то из два разлога: Турци у то време још нису допирали у ове крајеве Србије, а испоставило се да таква или слична реч у  њиховом језику и не постоји. Ове чињенице је својевремено утврдио Драгомир С. Поповић (1899-1986), дугогодишњи професор Чачанске гимназије.

Album starog Cacka.indd
УЛИЦА КРАЉА АЛЕКСАНДРА, пре 1905, аноним, АЛБУМ СТАРОГ ЧАЧКА, Народни музеј Чачка

У више речника нашег језика из 19. и 20. века забележено је да се реч чачак употребљавала у Срему, Славонији и Далмацији, док код  Вука Стефановића Караџић налазимо реч  „чачковит“  и објашњење да она значи исто што и  „чагаљ“, односно смрзло блато. По истраживањима познатог филолога Ђуре Даничића  реч чачак означава груде по путу од смрзлог или осушеног кала (блата) или камење које штрчи из земље. Са првим значењем та реч се употребљава у Славонији, а са другим у Далмацији. Он је сматрао да је корен ове речи  с к а к. Одговор на питање како је од корена скак могла настати реч чачак, дао је наш Чачанин, професор књижевности и писац Миодраг Јаћимовић  установљавањем „редукцијских промена, прелажење сугласника к палатализацијом у ч“. Једноставније речено, на основу корена скак открива се значење речи  „чачак“ као „нешто што је искочило“. Тиме се може и објаснити зашто је та реч у разним крајевима имала  разна значења: груде на путу од смрзлог блата, на пример, или камење које штрчи из земље. Професор Поповић је поставио питање да ли је наш град добио име зато што је по њему зими било пуно смрзлог, а лети осушеног блата, или можда, што се манастир Градац истицао над околним насељем, као да је искочио из ове равнице. Одговор је био: свакако је  вероватнија прва претпоставка.

После свега, остало је питање ко је нашем граду дао име према речи која се у овом крају, по основном значењу, бар данас,  више не употребљава и чије значење је у народу постало непознато. Да ли су то, можда, били Дубровчани, за које се претпоставља да су као трговци често пролазили овуда  као  Марин Лебровић и његов син Миле, којима је баш овде, у њиховом стану 7. децембра 1408. године, уручен позив дубровачког суда због неизмиреног дуга тамошњој властели Павлу Гундулићу, Клементу Бодачићу и Николи Рањини. Стара реч „с к а к“  и остале настале услед фонетских промена,  попут  чакор, чагорје или чапорновит, постепено су губиле своје основно значење. Закључак је, дакле, да  је Чачак, највероватније, добио своје данашње име када је у нашем крају била у употреби реч са значењем смрзло блато, којим је ова варош, иначе, обиловала као често плављено приобаље Западне Мораве.

Родољуб Петровић, новинар и публициста

markica geografski zav za projekat

Оставите одговор