Aktuelno Selo

ШАНСА СРПСКИМ ПРОИЗВОЂАЧИМА ЗА ДОБАР ПЛАСМАН

РОД КРОМПИРА 2018. ГОДИНЕ

Кишни периоди, од половине јуна и током јула, погодовали су усевима кромпира, како у равници, тако и у брдско-планинском производном региону. Усеви, који су редовно третирани средствима против проузроковача пламењаче током јула, остварили су добре приносе. Већина  произвођача је остварила дупло већи род, у односу на “сушну” 2017. годину. У Војводини је остварен род овог поврћа у висини 70 одсто прошлогодишњих приноса (чипсарске сорте  од 27-35 т/ха, а конзумне од 45-50 т/ха).

Произвођачи раног кромпира и они који су вадили тзв. летњи кромпир, пре честих јулских киша, остварили су одличне приносе и добру зараду.

Европска унија даје процене о умањењу производње тржишно употребљивог кромпира за око 20 одсто, у односу на вишегодишњи просек. Највећи дефицит је у Немачкој, за коју се процењује да сигурно неће имати довољно конзумног кромпира, јер је укупан род мањи за око два милиона тона. Подбачај приноса у највећем броју земаља је 10-15 процената, али се истиче да је велики проблем висок проценат тржишно неупотребљивог кромпира због деформитета кртола, проклијавања и проблема брзог клијања кромпира у складишту, који је прошао кроз период физиолошког стреса у летњим месецима. Тренутно су цене најзначајнијих сорти за ову намену изнад 0,25-0,28 еура по килограму, односно нешто већа него за сорте за стону употребу (0,22-0,25 еура/кг – велепродајна цена за кромпир у расутом стању).

Србија тренутно има прилично јефтин домаћи кромпир, који неће бити довољан за подмирење потреба крајем зиме и током пролећа, док не доспе први род 2019. Претпоставка је да ће се и током 2018-2019 увозити  знатно скупљи кромпир из Француске. Иначе, у Француској се бележи пад производње за око осам одсто у односу на прошлу годину. Остаје мања доза страха да ће на нашем тржишту бити кромпира из Белорусије, јер камиони после истовара јабука у Русији треба да направе повратне туре како би умањили транспортне трошкове. Белорусија тренутно извози кромпир у Русију, која ће због велике суше имати значајне потребе за кромпиром, посебно током пролећа 2019. године.

Тренутно, наши узгајивачи кромпира од посредника у продаји добијају  35 дин/кг за паковање од 30 кг, односно 40 дин/кг за кромпир пакован у врећи од 10 кг, што оставља још пуно простора домаћим произвођачима да не стрепе од увоза. Предвиђа се да ће добар квалитет кртола и правилно ускладиштен кромпир током наредних месеци донети добру зараду узгајивачима кромпира.

Ненад Нешовић, мастер инжењер, Пољопривредна саветодавна и стручна служба Краљево

(Извор: Др Живко Бугарчић, “Arum Deč”, Земун; Дипл. инж. Радомир Ђекић, “Galenika Fitofarmacija” Београд)

 

 

 

 

Оставите одговор