ДИЈАЛОГ, КАО ЕСТЕТСКО-ЕТИЧКА КАТЕГОРИЈА
Шесто бијенале „Библиотека-отворена књига Балкана“, реализовано са тематским оквиром „Дијалог-волим уметност других“, отворено 10. новембра свечаним концертом у Дому културе, представило је у галеријском простору чачанских установа културе 72 уметника из 21 земље. Реч је о експонатима стваралаца визуелне уметности балканског региона и гостујућих земаља.
О суштини концепта заснованог на дијалогу и корелацијама на којима су уметници остварили, на такав начин детерминисану функцију својих дела, говори Божидар Плазинић, аутор пројекта и уметнички директор бијенала, оснивач Центра за визуелна истраживања и развој визуелне културе „Круг“, који са Домом културе организује ову манифестацију.
-Дијалошки моменат одвија се, пре свега, у мрежном систему избора излагача, у коме уметник бира уметника или институцију, која прави свој избор, али у дијалогу између различитих поетика, техника и концепата. То се огледа у коауторском раду македонске уметнице Ване Урошевић и београдског уметника Зорана Тодовића; у амбијенталном решењу које обликују класични дводимензионални цртежи Љубе Вучинића и просторне и светлосне форме мађарског уметника Јаноша Калмара.
Дијалошки карактер огледа се у различитим геометријским формама код Милије Белића (Француска), Илије Шошкића, Слободана Кнежевића, Јосифа Видојковића, Марине Сарван, Иве Ћорковића (Хрватска), Павла Пејовића (Црна Гора), Иване Милев, у редимејдима Едина Нуманкадића, Ненада Брачића и Микеланђела Пистолета (Италија); у ангажованом приступу Ивана Грубанова и Младена Миљановића (БиХ), Милије Нешића, Бојане Кнежевић, Јамесдина (Немачка), Божидара Плазинића (Србија); дијалог је остварен у цртежима Јошкина Шиљана, Јелене Трпковић, Јао Минга (Јапан) и опростореним цртежима Вишње Петровић, Шемсе Гавранкапетановић, цртежима-скулптурама Теодоре Војиновић, књигама-концертинама Лилиан Царланд (Аустралија), до класичног цртежа Пискен Гордона (Велика Британија) – наводи Плазинић.
Различит приступ материјалу евидентан је у радовима Александра Цветковића, Михаила Петковића, Душана Јуначкова, Слободанке Марјановић, Николе Божовића, Чачанке Александре Ћосић Маринковић и Барбаре Демшар (Словачка). Скулптурама су се на овом бијеналу представили и дијалошки остварили Коста Богдановић, Ајла Туран (Турска), Нела Хасанбеговић (БиХ), Габриеле Туртурее (Румунија), Сава Кнежевић… Колаж је послала Шејма Фере, дијалог се остварује у графикама Гудмундура Гудмунсона Ероа (Исланд-Француска), Кенђи Нагаиа (Јапан), Клауса Мертенса и Доминике Морариу; у класичном приступу слици код Николе Пешића и Софије Јечине (Русија); у амбијенталним решењима Иване Соколовски, Александра Митровића и Уроша Звиздића; видео радовима Владимира Перића, Селмана Тртовца и Ингрид Сковгард (Норвешка). Дијалошку улогу имају фотографије Осами Арикате (Јапан), Росена Тошева и Ивана Кјуранова (Бугарска), Бранимира Карановића (Србија).
Однос према природи и природним процесима унастанку уметничког дела очитује се у радовима Ђорђа Станојевића и Милене Мијовић Дурутовић (Црна Гора). Међу излагачима је и Чачанка Теодора Војинивић.
Све ове супротности чине богатство диверзитета, чиме се тренутно одликује глобална уметничка сцена, истиче Божидар Плазинић.
Зорица Лешовић Станојевић
ЂОРЂЕ КАДИЈЕВИЋ: РЕДАК СПЕКТАКЛ
– Посматрам спектакл који је наумио да приказује ангажовани Божидар Плазинић чачанској публици, па и шире. Ја сам о томе својевремено писао у НИН-у. Ова изложба има већи значај, него што јој се придаје. Она је један пледоаје за културну и духовну синтезу стваралаца и стваралаштва на овим ширим нашим просторима, кажем нашим, јер желим да заборавим све територијалне, етничке, националне и политичке диференције, које би се могле овде набројати као актуелне. Окупљајући оволики број врсних уметника из толико различитих културних средина, са тако разноврсним резултатима и са тако лично наглашеним инспирацијама, мислим да изложба по свом значају заслужује ширу подршку од регионалног ослонца који има у граду. Уверен сам да по свом значају, по ширини културног захвата, ова изложба заслужује подршку, не само локалних иницијатива, добре воље и подршке грађана и локалних институција, она би овако широко замишљена и овако бриљантно реализована, заслужила једну озбиљнију подршку на нивоу Министарства културе, јер мало је, или сасвим мало изложби, које по замисли и по ширини свог хоризонта, по својој синтетичкој преокупацији, по свом позивању на заједништво и по евокацији духа и стваралаштва, могу да се мере са овом изложбом – рекао је наш истакнути редитељ, сценариста, филмски и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић, напомињући да је на овој изложби уметност средство дијалога и просто је невероватно да је организована у Чачку.
