ОДРЖАНО ТАКМИЧЕЊЕ ЗА ИЗБОР НАЈЛЕПШЕ МАСКЕ, У ОКВИРУ БЕЛЕ ПОКЛАДНЕ НЕДЕЉЕ
У оквиру Беле покладне недеље, пред почетак Васкршњег поста, у суботу, 1. марта, у ОШ „Бранислав Петровић“ одржано је такмичење за избор најлепше маске. Ова манифестација се организује већ 30 година у Чачку, а њен покретач је Слободан Словић, некадашњи кореограф КУД-а „Абрашевић“.
Такмичење за избор најлепше маске, у оквиру Беле покладне недеље, ове године је организовано у Основној школи „Бранислав Петровић“ у Слатини, а учествовало је око 70 малишана у разним категоријама. Свеукупни победник фестивала је маска „Петао“, а награде су додељене и у категоријама појединачне маске, најмлађа маска, најстарија маска, најбоља групна и најбоља еколошка маска. Жири, који је чинио сликар Милан Чакајац, учитељица Јелена Орашанин и етнолог Снежана Шапоњић Ашанин (председница), посебно је ценио ручно рађене маске, где су дошли до изражаја маштовитост, креативност и спремност деце да чувају културно наслеђе.
– Све маске су биле сјајне, сирене, кловнови, букет цвећа, Вук Караџић, Бора Чорба, Јелена и Карађорђе… Било је право задовољство гледати та уметничка остварења, за која су се родитељи, учитељи и наставници веома потрудили. Велика захвалност за одличну организацију припада и директору школе Лазару Чикиризу. У фискултурној сали школе, поред такмичења, организована је и приредба у којој је учествовао и КУД „Абрашевић“. Деца су на најлепши начин оживела српску традицију, свесна значаја чувања културног наслеђа. То је прави пример како се преноси са колена на колено, јер су управо млади наши чувари и будући носиоци културног наслеђа – нагласила је Ашанин.
Наша саговорница напомиње да су се у српској традиционалној култури одувек организовале маскиране поворке деце, младих људи, који су се прерушавали до непрепознатљивости и тако ишли од куће до куће, по сеоском атару, певали обредне песме и за то добијали дарове.
– Некада је то била храна, суво воће, слаткиши, а у последње време су кондиторски производи, па чак и новац. У готово свим селима у околини Чачка маскиране поворке су још увек жива обичајна пракса. Реч је о живом културном наслеђу које се сачувало вековима у српској традиционалној култури. С обзиром на то да се култура прилагођава савременим условима живота, то је био повод да Слободан Словић осмисли ову манифестацију, односно да организује такмичење за избор најбоље маске. Од самог почетка је била важна изворност, да маске буду традиционалне, етно. Дакле, главна награда се додељује за изворност, а постоје разне категорије по узрасту, јер су такмичари деца из вртића и основних школа – подсећа етнолог Ашанин, додајући да посебну захвалност за трајност ове манифестације дугујемо сеоским школама и вртићима, јер стварају најбоље маске.
Н. Р.
Фотографије: Милан Чакајац
