Спрема је за своју породицу, поклања је пријатељима за празнике, а некада има и наруџбине. Шта све може да направи од воћа и поврћа, први пут је показала Чачанима на недавном Осмомартовском базару. Одмах су плануле лубенице у тегли, слатко од мушмула, кавијар од тиквица…
– У зимницу не стављам конзерванс или винобран, њих у Русији нема у продавницама. Једино користим со, мало сирћета и шећер – каже Татјана Алексић. Долази из руског града Енгелс, некада се звао Покровск, а у Чачку се удала за Драгана. Код нас живи десет и више година. Водила је Руску продавницу у Ломиној улици у којој је било бабушки, хране, оригиналног кваса. Није дуго радила, пошто није било великог интересовања. Зато је Татјана решила да Чачанима покаже другу страну, односно, умешност руских домаћица.
Први пут, на овогодишњем Осмомартовском базару показала је скоро све што може да направи. Одмах је потенцијалним муштеријама скренула пажњу да је воће и поврће сачувала на природан начин.
– Поврће годинама купујем код познатих произвођача на пијаци. Нешто и сама уберем, јесенас сам брала мушмуле поред Мораве. Правила сам џем од мушмула, али нисам вадила коштице да бих имала шта да скувам. Другачије је и наше слатко. На пример, од шљива. Не љуштим кожицу и не користим креч. Код вас је много комликованије. Само извадим коштицу и на килограм воћа ставим исто толико шећера. Тако преноће и сутрадан скувам слатко. Цео плод остаје сачуван – открива Татјана делић својих рецепата.
Овде џемове и слатко прави од маја, када стижу јагоде . У Русији је другачије због различитих климатских услова. Код нас дуже траје и припрема зимнице, док тамо домаћице до краја јуна заврше скоро сав посао. Као и многе врсне домаћице, Татјана напомиње да је воће и поврће најбоље остављати у сезони. Тада није само јефтиније, него и много укусније, јер је достигло пуно зрење.
Колико год неке намирнице могу дуже да се одрже, поједине прођу за час. На неке подсећа и Татјанина зимница. Пажњу пролазника и посетилаца малог Осмомартовског базара привукле су и ферментисане лубенице у теглама, које је одмах продала, шљиве, кавијар од тиквица, рендани кисели купус. Показује Татјана и пасуљ у теглама. Може имати вишеструку употребу, зависи да ли ће нам се више допасти као салата или главно јело. Уколико је главно јело, довољно је само подгрејати га и додати кобасице, сланину, или суво месо. Како каже Татјана, Рускињама је пасуљ у теглама често спас, ако немају спремљен ручак. И деца га врло лако могу употребити, довољно је подргрејати га. У теглама се може чувати претходно скуван и зачињен бели, шарени, било који пасуљ.
Открива Татјана и како прави масло. Загрева путер сат и по на ватри, охлади га и стави у тегле. На тако припремљеном маслу могу се пржити месо, јаја, поврће. Што је најважније, јело неће загорети у тигању.
Другачије прави и кисели купус. Изренда га, посоли и остави неколико дана на собној температури. Да не би променио боју, дода и рендану шаргарепу.
– Ми у Русији користимо кухињску со, али није иста као овде. Нема јод. Зато, кад спремам зимницу, купим хималајску со. Скупља је, али вреди – каже Татјана.
Има још другачије сачуваних плодова у Татјаниној зимници, на пример, црвени парадајз. Чак и корнишоне оставља да се ферментишу на собној температури.
Купци који су на Осмомартовском базару купили неки Татјанин производ, испод целофана су пронашли и њен број телефона. Уколико желимо да пробамо нешто другачије, довољно је позвати 065/ 66 308 10.
ВАСКРШЊИ КОЛАЧ
Многе руске породице на Васкрс праве кулич. На средину ставе прво црвено јаје обојено на Велики петак и понесу их у цркву на Васкршње јутро. Они не остављају чуваркућу као ми, а колач и јаје буду освештани на празничној Литургији.
Пошто је кулич сладак хлеб, домаћице у њега стављају и суво воће. Одозго се прелије фонданом. И Татјана сваке године прави Васкршњи колач. Већ јој стижу и прве наруџбине Чачана који би желели да, као и Руси, на Васкрс пробају и слатки кулич.
