Меланом, злоћудни тумор, јесте најређи малигни тумор коже, али има највећи малигни потенцијал. Како се могло чути на Симпозијуму посвећеном овој теми, одржаном пре неколико месеци у Чачку, у Србији се годишње открије преко 700 новооболелих од меланома, а овај број је у сталном порасту. За разлику од других тумора коже, ово обољење није везано само за старије, јер погађа и особе средње животне доби. Ако се открије на време, може се успешно лечити, јер је савремена терапија меланома значајно напредовала. Као и код многих других болести, веома су важне мере превенције, које обухватају, пре свега, адекватну заштиту од сунца и редовне контроле младежа код дерматовенеролога. Од изузетне важности је рећи да се меланоми морају уклањати само хируршким путем. О овој теми, посебно важној пред лето, када смо више изложени опасности од сунчевог зрачења, а поводом Месеца борбе против меланома, разговарали смо са специјалистом дерматовенерологије др Сузаном Костић.
– Меланом је један од најмалигнијих тумора, који даје метастазе на мозгу, очном дну, јетри… Веома важна је превентива, која значи редовне специјалистичке прегледе младежа на читавом телу, па и косматом делу главе. Ти прегледи су обавезни једном годишње, ако се не уочава неки проблем са младежима. За оне који су повређивали младеж, имају породичну анамнезу да је неко од њихових блиских имао карцином коже или имају сумњу, ови прегледи морају бити и чешћи, на шет месеци – упозорила је др Костић.
Она објашњава да је сумњива свака новонастала промена, односно младеж који је променио облик, величнину, боју… Посебно треба обратити пажњу ако је младеж тамно-смеђе или црне боје, јер то може значити озбиљну промену.
– На прегледу се, поред облика, величине, боје, гледа и симетрија, као и ивица самог младежа, односно, треба да буде јасно ограничен. Најбоље је када је младеж обојен једном бојом. Ако има две или више боја, то већ буди сумњу. Гледа се и пречник, свака промена већа од 0,6 центиментара, такође се сматра ризичном – навела је др Костић и истакла да коначну дијагнозу о томе да ли је младеж злоћудан даје само патолог.
– Свако треба да има у виду да се младежи морају скидати искључиво хируршком екцизијом, а никако наседати на разне рекламе. Хирург мора у потпуности да уклони младеж и да га проследи на патолошки преглед. То је једино исправно! Све остало није добро за здравље, а и кажњиво је! Једино оваквим ставом може се помоћи некоме код кога је кренуо карцином, али није узео маха – више пута понавља др Сузана Костић и наводи пример своје мајке која је само захваљујући оваквом приступу живела око четири деценије после дијагнозе.
– Када пацијент дође уплашен, никада не треба олако схватити његову сумњу, јер постоји унутрашњи глас… – напомиње она.
На појаву меланома утичу многи фактори. Генетика игра важну улогу, али болест зависи и од тога колико смо дуго били изложени ризицима, попут сунчања, соларијума… Како је приметила др Костић, мање је оних који се кварцују током године, јер соларијуми нису више толико у моди, као што је то било пре деценију-две, тако да су бројне кампање дале добре резултате.
– Сваки одлазак у соларијум повећава шансу да се добије карцином на неком младежу. Ризично је и свако повређивање младежа. Због тога често препоручујемо превентивно уклањање младежа који се налазе на местима склоним повређивању. Веома чести су младежи у косматом делу главе, а ризично је фенирање, фарбање… – још једно је од упозорења др Сузане Костић.
Весна Тртовић
Према Националном регистру, у Србији 55,8 одсто оболелих од меланома су мушког, а 44,2 процента су женског пола. Код мушкараца најчешћа локализација је труп, а код жена доњи екстремитети.
