У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ЧАЧАК ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПЕТРЕ ЈОВАНОВСКЕ
– Док сам посматрао технички део поставке изложбе назива „Дијалог између кругова“ прво што сам приметио је однос ауторке Петре Јовановске према сваком од радова. Можда ћу звучати патетично кад кажем да се она, својим телом, као и њени радови креће у мањим и већим круговима. Радови су, док сам посматрао то својеврсно поигравање, били на поду а Петра их је пажљиво бирала правећи лупинге између њих. Њени покрети су, заправо, били делови стваралачког процеса.
Дела су из различитих временских периода и другачијих техника, мада се мора нагласити да доминира графика као њена базична и најпрепознатљивија техника, а добијала су свој пуни смисао ауторкиним избором и редоследом у простору у коме се први пут налази – написао је Даниел Микић, виши кустос у пензији, о изложби Петре Јовановске под називом „Дијалог између кругова“, отворене 11. децембра, у Ликовном салону Културног центра.
Изложбу графике Петре Јовановске под називом „Дијалог између кругова“, отворила је Весна Петровић, уредница Ликовног програма Културног центра, читајући текст Даниела Микића, вишег кустоса у пензији: „… Она и током поставке изложбе ствара нове аранжмане прилагођене тренутку и амбијенту. То сматрам драгоценим искуством, јер управо стваралачки чин ми, као посматрачи, немамо прилику видети. Нама је видљиво само готово дело. Колико иза њега стоји припреме, анализа, скица, избора техника, дорада и преправки које претходе самом чину стварања као и каснијим данима и сатима у уметничком кретању као у лимбу, стању сличном потпуне изолованости ће нам остати потпуна тајна. Често се чује та груба и погрешна реченица, прилично излизана, али и даље тешка као стена: „Потрудио се!“ Свако од нас има своје тумачење, углавном, различито од идеје уметника. Разлог томе је наша честа површност и страх од спознаје пуне истине. Уметност, а то је њен основни проблем, показује свет којим смо окружени не онаквим какав јесте, већ какав је заиста. За Вас је, надам се, свет испуњен радошћу и у светлим нијансама благих, оптимистичних боја, док је мој свет тамно браон са понеком искром лепоте“.
Како је написао Даниел Микић, Петра Јовановска нам је у овом избору упаковала само делиће наше стварности, ставила их у округле отворе као у тубусе микроскопа кроз које нам се, пажљивим гледањем, отварају нова искуства: „Ситнице скривене у овим круговима ће нам, уколико будемо довољно прибрани и пажљиви, пружити шансу да откријемо бар делић онога што никад нећемо видети. Знамо, човекове могућности су тако скромне. Не видимо као орлови, нисмо покретљиви као мачке, нисмо снажни као мрави, немамо сарадњу као пчеле, немамо љубави као лабудови нити осећај уживња као делфини. Имамо разум и руке да стварамо и на то се ослањамо. Мада смо свесни да људски живот има велику грешку, јер има свој крај, ми и даље гајимо мржњу, склањамо се од доброг, а несвесно узгајамо зло и штитимо похлепу која ће нас уништити. Упркос свему, упорно истражујемо, стварамо, градимо, наивно прерађујемо мислећи да ћемо створити нешто корисније и савршеније од онога што је природа већ створила. Слапови, водене каскаде, бујно дрвеће, пролетњи ветар, цветање воћа или залазак сунца, мајчин загрљај, зимски смешак вољене особе, праскозорје или аурора бореалис… Све то помињем са намером да се приближимо делима Петре Јовановске и завиримо у кругове иза којих се крију неке од ових тајни“.
Петра Јовановска је рођена у Чешкој, а годинама живи у Северној Македонији, у Скопљу. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности у Скопљу на одсеку графике код професора Димча Николова. До сада је имала 82 самосталне и више од 400 групних изложби. Добитница је више награда. Ради као слободни уметник, навела је Весна Петровић.
Приредила: Н. Р.
