Поставка посвећена светски признатом стручњаку у моторној и аутомобилској индустрији, конструктору мотора, професору Машинског факултета у Београду, једном од оснивача Аутомото савеза Југославије. Био је учесник многих трка, почасни аташе Југославије на Зимским и Летњим олимпијским играма у Немачкој 1936. године…
– Ова изложба је неопходна у данашње време. Морамо се сећати прошлости и да смо нешто постигли, макар на тренутак – сматра Будимир Борисављевић, син човека коме је посвећена актуелна изложба у Народном музеју Чачак. Свечано је отворена, 25. фебруара, на 114. годишњицу рођења професора др Мике Борисављевића. Датум 25. пратио га је и на одласку са овог света. Преминуо је 25. септембра 2001.
Изложбу „Живот у снази мотора – Михаило Мика Борисављевић“, Музеја рудничко-таковског краја, приредили су Ана Цицовић, археолог, музејски саветник, Момчило Пауновић, вишегодишњи пријатељ Мике Борисављевића и Владимир Веселиновић.
Поставка, коју ће Чачани моћи да виде до 18. марта, учи нас или подсећа на човека који је својим знањем и визијом успео да споји европски инжењерски дух са развојем домаће индустрије, образовањем и аутомобилизмом. Како је напоменула и Делфина Рајић, директорка Народног музеја Чачак, изложба осветљава богат и динамичан пут Михаила Борисављевића од тркачких стаза и конструкторских цртежа до учионица и међународних институција. Подсећа и на значај појединаца у развоју једне области.
Михаило Борисављевић рођен је 1912. у Горњем Милановцу. Пореклом је био Рудничанин. Моторе и аутомобиле је заволео још од детињства. Ту страст наследио је од оца Будимира, који је, иако правник, био велики технички ентузијаста, наведено је у изложеним документима о детињству и одрастању Мике Борисављевића.
– Студије машинства завршио је у Берлину, у самом средишту тадашње европске индустрије и технолошке мисли. Инжењерску каријеру започео је у најзначајнијим фабрикама тог времена. Истакао се као возач, дајући стручне и прецизне коментаре за унапређење возила, укључујући моделе реномираних марки „Мерцедес – Бенз” и „Порше“. Његов међународни углед потврђен је 1934. године, када га је Међународни олимпијски комитет именовао за почасног аташеа на зимској и летњој Олимпијади у Немачкој. Документи са тих Олимпијских игара спадају у највредније и најређе експонате ове изложбе. По повратку у Београд, наставља рад у аутомобилској индустрији , али га љубав према мотоциклима, брзини и такмичењу води на тркачке стазе – навела је, између осталог, Ана Цицовић.
Учествовао је и на „Првој београдској аутомобилској и мотоциклистичкој трци“, 3. септембра 1939, на кружној стази око Калемегдана. Према сопственим нацртима, Борисављевић је конструисао први српски тркачки мотоцикл МБ – 125, који је возио Недељко Карлеуша. И та његова иновација је део изложбе Музеја рудничко-таковског краја, као и конструкција за „Крушиков“ помоћни мотор за бицикл МО-1, чији је идејни творац са професором др Слободаном Добросављевићем на Машинском институту „САН”.
У Другом светском рату преживео је логор, а ту је друге учио да возе на симулатору, састављеном од старих сандука. После рата, активно је учествовао у образовању нових генерација машинских инжењера.
– Учествује у оснивању Завода за моторе Машинског факултета Београд, био је професор и шеф Катедре за моторна возила. Један је и од оснивача Аутомото савеза Југославије и дугогодишњи члан његових тела… Поред академског рада, његов професионални живот био је посвећен сарадњи са многим фабрикама и институтима – навела је Ана Цицовић, археолог и музејски саветник
Прегршт, што је најважније памтљивих података, садржани су у изложби „Живот и снага мотора – Михаило Мика Борисављевић“. Осим домаћина, аутора и професоровог сина, њеном отварању присуствовао је Жељко Цветковић, директор Музеја рудничко-таковског краја.
