ДР БОЈАН СТОПИЋ , СПЕЦИЈАЛИСТА НЕФРОЛОГИЈЕ, ГОСТУЈУЋИ ЛЕКАР У „ПОЛИКЛИНИЦИ ПАРК“
ХРОНИЧНА БОЛЕСТ БУБРЕГА: ЗАШТО ЈЕ БИТНО ЊЕНО РАНО ОТКРИВАЊЕ И ЛЕЧЕЊЕ?
Хронична болест бубрега представља оштећење структуре или функције бубрежног ткива које траје дуже од три месеца, што последично доводи до негативног утицаја на здравље болесника. Подмукла је и често касно препозната болест, која се открива у свом завршном стадијуму, када је већ неопходно започињање лечења дијализом.
Према последњим епидемиолошким подацима, на територији Републике Србије има више од 700.000 бубрежних болесника, али је, према речима др Бојана Стопића, специјалисте нефрологије, гостујућег лекара у „Поликлиници Парк“, највећи број њих непрепознат:
-Болест се најчешће јавља код болесника који имају дугогодишњи дијабетес мелитус и артеријску хипертензију, али се може јавити и у склопу великог броја других болести, попут гломерулонефритиса, васкулитиса, хроничних запаљенских процеса инфективног порекла, калкулозе бубрега, урођених аномалија уринарног тракта и других уролошких и наследних болести.
Хронична болест бубрега се не сме занемарити из више разлога, а др Бојан Стопић наводи само неке од њих:
-На првом месту, бубрежни болесници су далеко подложнији настанку кардиоваскуларних и цереброваскуларних болести у односу на здраву популацију. Учесталост настанка срчане слабости, инфаркта срца, можданог удара и периферне артеријске болести је далеко већа, а у великом броју случајева ради се о компликованијим облицима болести. У завршним стадијумима бубрежне слабости готово 50 одсто смртних исхода последица је настанка озбиљне кардиоваскуларне компликације, а постоји готово 20 пута већа вероватноћа да ће бубрежни болесник умрети од кардиоваскуларне или цереброваскуларне болести него од директно насталих последица бубрежне слабости. Такође, бубрежни болесници имају већи ризик од настанка малигнитета и склонији су настанку компликованих инфекција услед нарушеног имунолошког система. И на крају, уколико се болест не препозна на време и не спроведе адекватно лечење, у највећем броју случајева неминовно долази до напредовања бубрежне слабости до завршног стадијума, што ће захтевати примену неког од модалитета замене бубрежне функције (дијализа, трансплантација бубрега). Нажалост, како болест напредује, она доводи до значајног нарушавања квалитета живота, са негативним утицајем на свакодневне животне активности и радну способност болесника.
Поред тога што је подмукла, ова болест може се манифестовати и појавом већег броја симптома и знакова које болесник пријављује.
-Појава отока, смањено мокрење, скокови притиска, смањен апетит, губитак телесне тежине, свраб и промене на кожи, слабост, малаксалост, несаница и гушење само су неке од могућих тегоба – истиче др Бојан Стопић.
Нефрологу се, према речима др Бојана Стопића, специјалисте нефрологије, гостујућег лекара у „Поликлиници Парк“, треба јавити на преглед ради наставка даље дијагностике и лечења оног момента када се појаве тегобе које су често праћене испадима у лабораторијским и радиолошким налазима:
-Повишене вредности азотних материја (креатинин, уреа), налази снижених вредности укупних протеина и албумина у крви, губитак беланчевина преко мокраће и налаз повишеног броја еритроцита у мокраћи само су неки од налаза који захтевају преглед нефролога, а обично по упућивању од стране изабраног лекара надлежног дома здравља.
Рано откривање хроничне болести бубрега је веома значајно јер омогућава примену терапије која доводи до успоравања или понекад заустављања даљег напредовања болести, спречава настанак тешких компликација и неопходност лечења дијализом, па тако значајно смањује висок ризик од настанка кардиоваскуларних и других болести.
Приредила: Г. Д.
