Штета од леда код воћа не испољава се само у тој години, већ се преноси и на наредне године, а ако су млади засади и ако је крупан лед, последице могу бити трајне. Противградна мрежа представља, можда, и најсигурнији вид заштите пољопривредних засада, ублажава дејство директног сунчевог зрачења и смањује температуру у самом засаду за неколико степени, чиме спречава појаву ожеготина на плодовима током врелих летњих дана. Мрежа обезбеђује стабилност приноса и квалитет плодова, што је кључно за исплативост производње.
– Противградне мреже постале су потреба када говоримо о производњи јабуке и крушке због, пре свега, скупоће производње. Када говоримо о коштуњавим воћним врстама, првенствено, о шљиви и кајсији, противградне мреже нису толико заступљење у нашим крајевима, највише због цене подизања мрежа и због тога што се те воћне врсте могу касније користити за прераду уколико дође до града. Уколико имамо оштећење на јабукама и крушкама проузроковано градом, тешко је пласирати те производе на тржиште, посебно јабуку, јер она захтева да производи буду екстра класе, без оштећења. Поред града као елементарне непогоде, противградне мреже су потребне јер су лета све топлија и сама микроклима која се ствара испод мрежа погодује воћњацима, односно, биљкама да могу даље да обављају функцију. Када се температура подигне изнад 35 степени Целзијуса, биљка више не ради, затварају се стоме и она само преживљава, плодови не расту, остају ситни док се та температура не спусти. Самим тим мреже, поготову што су црне праве засену и омогућавају да температура испод мреже буде знатно нижа него што је под отвореном и самим тим биљка даље ради и напредује – рекао је Ненад Поповић, инжењер пољопривреде, руководилац производње Института за воћарство Чачак.
У циљу што бољег одговора биљака на стресне услове, поготово у усевима и засадима са великим степеном оштећења од града, препоручује се и примена одређених препарата који помажу у опоравку плодова.
– Уколико дође до појаве града који на неки начин наштети воћним врстама, потребно је одмах воће заштитити прскањем одређеним препаратима, чим тренутак дозволи, односно, када на стаблима нема влаге. То се ради да плодови не би сатрулили. Када је реч о јабукама и крушкама, важно је прскање како не би дошло до труљења плодова, ако се плодови не заштите благовремено, они ће сатрулити и отпасти и неће моћи да се искостите чак ни за прозвидњу ракије – рекао је Поповић.
Осигурање пољоприврених култура кључно је за стабилну производњу воћа и поврћа, јер пружа економску заштиту од непредвидивих климатских фактора који могу потпуно уништити принос или нанети велику штету.
Виолета Јовичић
