БУГАРСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ПОСЕТИЛА ЧАЧАНСКИ ИНСТИТУТ ЗА ВОЋАРСТВО
ТЕМА РАЗГОВОРА – НОВИ ИЗАЗОВИ У ПРОИЗВОДЊИ
Представници бугарског Института за планинску земљорадњу из Тројана проф. др Борјана Стефанова и доцент Ђорђе Попски посетили су ове седмице чачански Институт за воћарство, где су имали прилику да се подробније упознају са новоствореним сортама воћа у овој научно-истраживачкој установи и новим технологијама у воћарској производњи које се препоручују воћарима у условима све наглашенијих климатских промена. Тродневна посета бугарске делегације представља наставак дугогодишње сарадње два Института, о којој су и се и гости и домаћини изјаснили да је од самог почетка била обострано корисна и веома успешна.
Институт за планинску земљорадњу из Тројана припада Академији за пољопривреду, која у свом саставу има укупно 25 различитих научно-истраживачких установа. Рад свих тих института у потпуности финансира Министарство пољопривреде Бугарске. Институт из Тројана испитује сортимент различитих воћних врста, различите технике гајења воћа, почев од квалитета и припреме земљишта, подизања воћних засада, квалитета плодова, испитивања отпорности различитих сората воћа на болести и штеточине, преко резидбе, па све до заштите. Поред тога, у Институту раде и крмно биље, као и истраживања у сточарској производњи, посебно са фокусом на гајењу стоке у брдско-планинским условима, јер се Тројан налази на надморској висини од око 420 метара.
Како су истакли представници бугарског Института за планинску земљорадњу, а то су потврдили и њихови домаћини, подручје њиховог деловања има изузетно добре услове за пољопривреду који имају много сличности са нашом Шумадијом, али се, нажалост, и њихови пољопривредници у производњи суочавају са истим проблемима као и наши, а то су, пре свега, негативан утицај све изразитијих климатских промена и недостатак радне снаге на селу.
ЧАЧАНСКЕ СОРТЕ ШЉИВЕ СВЕ ТРАЖЕНИЈЕ У БУГАРСКОЈ
Ужа специјалност проф. др Борјане Стефанове и доцента Ђорђа Попског је шљива и због тога је ова воћна врста у претежном делу разговора са колегама у Чачку била једна од водећих тема, баш као и шарка шљиве, један од најраспрострањенијих вируса воћака који се убраја у десет најштетнијих изазивача болести биљака. Поред шљиве, домаћини овог вируса су: кајсија, бресква, нектарина, џенарика, јапанска шљива и трњина. Од недавно, присусво овог вируса забележено је и на трешњи и вишњи.
– И наши воћари имају велики проблем са шарком шљиве, која угрожава нашу воћарску производњу. Многи наши пољопривредници у својим засадима сада гаје „чачанску лепотицу“, „чачанску родну“, „чачанску најбољу“ и „чачанску рану“, познате сорте шљиве које су створене у вашем Институту за воћарство. Оне одлично успевају у Бугарској и далеко су отпорније на болести и штеточине, пре свега, на шарку, у поређењу са другима. Заитересовани смо и за најновије чачанске сорте шљиве и планирамо да ове јесени поново посетимо Институт ради размене садног материјала – рекла је за „Чачански глас“ проф. др Борјана Стефанова, иначе учесница у европском пројекту који се бави проблемом шарке, који је за сада нерешив не само код нас, већ и у Европи и свету.
Стефанова је, такође, објаснила да и у њиховој земљи постоји производња садног материјала, али да има мањи обим и да због тога не може да задовољи потребе бугарског тржишта, али да при увозу предност увек дају садницама чачанског Института за воћарство, јер су оне по свом квалитету и здравственој безбедности изванредне .
ОБОСТРАНО КОРИСНА САРАДЊА
Бугарски стручњаци су прошли и два краћа курса у лабораторијама Института везано за културу ткива и молекуларне тестове за детектовање вируса шарке шљиве. Након тога су посетили растила и матичњаке Института, одакле су понели одличне утиске.
– Институт за воћарство има изузетно висок ниво производње квалитетног и здравствено безбедног садног материјала, а у то су се уверили и наши воћари. Чачанске сорте шљиве су веома тражене у Бугарској, имају добре карактеристике и одличан квалитет. Због све наглашенијих климатских промена и све учесталијих временских непогода, наши воћари трпе велике економске штете и управо због тога покушаво да пронађемо адекватне одговоре на све присутне изазове и учинимо нашу пољопривредну производњу отпорнијом. У томе нам много помаже размена искустава са вашим стручњацима. Имамо одличну сарадњу са Институтом за воћарство, која је, како се испоставило, обострано корисна. Иначе, и наши произвоћачи шљиве су прошле године имали стопостотну штету због позних пролећних мразева. Ако се по јутру дан познаје, ова година би могла бити успешнија за наше воћаре, јер за сада нисмо имали штете од позних пролећних мразева, мада, када је реч о временским приликама, ништа се не може рећи унапред, јер све прогнозе врло лако могу да падну у воду – нагласио је Ђорђе Попски.
Др Александар Лепосавић је подсетио да је шарка шљиве према Атанасову, бугарском научнику, први пут детектована у Бугарској 1915‒1916. године, а неколико година после тога ова болест је пронађена и у нашој земљи у пограничном подручју. Болест је код нас имала одређену динамику ширења све до интензивнијег увођења у производњу америчке сорте „стенли“, која, иако економски толерантна на вирус, веома лако оболева и представља велики извор инфекције за већину других сората шљиве и другог осетљивог воћа.
Подручје Тројана је препознатљиво и по производњи шљивове ракије, тако да су представници бугарског Института разговарали са др Бранком Поповићем о технологији производње овог популарног алкохолног пића како у Србији, тако и у Бугарској.
Приликом боравка у Чачку, гости из Тројана су посетили врхунски засад шљиве на имању др Бранка Ђуровића у Слатини, који може послужити као оодличан пример како би требало да се одржава воћњак упркос изазовима са којима се данас суочава воћарска производња.
Посета бугарске делегације Институту за воћарство у Чачку организована је у оквиру „Еразмус“ програма ради међународне, научне, истраживачке и практичне размене.
В. С.
