У ОКВИРУ „ДИСОВОГ ПРОЛЕЋА“ ОДРЖАН ПРОГРАМ „ДИСОВИЗИЈА – РЕЧ(И)ТО ПРОЛЕЋЕ“
Поводом обележавања Светског дана књиге и ауторских права, 23. априла, одржан је поетски час и промоција збирке „На обалама“ Ање Давидовић, добитнице Награде „Млади Дис“ за 2025. годину. Дисовизија је стални књижевно-уметнички и музички програм за младе који се одржава у оквиру културне манифестације „Дисово пролеће“, у организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“. Овога пута, 19. по реду Дисовизија, названа је „РЕЧ(и)ТО ПРОЛЕЋЕ“. Аутори концепта који спаја поезију, музику и савремено стваралаштво младих су професорке српског језика и књижевности Ана Ранђић из Гимназије и Тања Поповић из Техничке школе.
„Верујем да су готово сви овде присутни бар из далека чули понеки стих великог песника који нас из године у годину окупља – „Међу својима“ је у основачким читанкама, „Можда спава“ додирује срца зачуђених и заљубљених, „Пијанство“ обично открију матуранти, баш као што се у непролазној сатири „Наши дани“, мада је писана 1910, огледа свако, нажалост, и наше покољење… По таквим ретким страдалницима и победницима именују се куће без којих би градови и људи остајали без темеља – мислим на школе и библиотеке. Изузев што је баш наша, чачанска, освештана љубављу и именом Владислава Петковића, њему у част, већ 65 година, а за младе скоро две деценије, одржава се ова велика Манифестација. Спомен му је у дворишту Музеја Чачка, испред конака Јована Обреновића, преко пута Уметничке галерије, назване по његовој, такорећи, сестри по души Надежди Петровић. Поуздано знам да неки од вас школске дане проводе у учионици овдашње Гимназије, која је Дисова спомен-соба. Са тим у вези, замолио ме је Богдан Вјетровић, из III/2, да нагласим да је, у учионици 21, баш он први Дисов комшија, пошто седи тачно крај табле са песниковом фотографијом и цртицама из живота“.
Овим речима је професорка Ана Ранђић увела у програм, у ком су наступали надарени ученици Техничке и Гимназије. Ученици из Техничке у првом делу програма били су: Лара Мартин, Сара Рајић, Вук Дринчић и Данко Мартиновић. Гимназијалци који су учествовали у првом делу програма су: Јована Лазаревић, Анђела Јовановић, Матеја Бошковић, Сара Шулубурић и Мина Кнежевић. За музику су биле задужене ученице Гимназије Анђела Јовановић (саксофон) и Јована Лазаревић (гитара). Програм је поновљен и 25. априла, у чачанској Гимназији, у оквиру хуманитарног Сајма књига „Књиге, књиге, браћо“, који је организовало 16 гимназија Србије, у сарадњи са књижарама.
У другом делу вечери, што је уобичајено, представљена је збирка „На обалама“ Ање Давидовић, која је 2025. године понела Награду „Млади Дис“. Њене стихове читали су: гимназијалке Сандра Ружичић и Сара Шулубурић; ученици Техничке – Ангелина Топаловић и Јован Миликић и из Економске школе Невена Стевановић. Саставни део програма чинила је и мини-изложба ликовних радова Николине Милићевић, а између два дела је представљена песма и спот у славу библиотеке, аутора Ненада Маринковића, Наталије Богдановић, Александра Савића и Мише Раичевића.
ЉУДИ И ДУНАВ, КАО СИМБОЛИ ВРЕМЕНА И ТРАЈНОСТИ
– Дисовизија је програм посвећен поезији и младим песницима, простор у ком подстичемо младе ауторе и кажемо им да је њихов глас важан. Назван је по Владиславу Петковићу Дису, нашем Чачанину, једном од највећих српских песника, човеку чије су песме биле испред свог времена, тужне и сјајне у исти мах. Дис је писао о сновима, о тами, о ономе испод видљивог. И баш зато је његово име постало симбол поезије која не иде лаким путем, него тражи дубље и мрачније – рекла је библиотекарка Марина Белић у другом делу програма, представљајући прошлогодишњу добитницу Награде „Млади Дис”, ауторку из Београда, Ању Давидовић.
Млада ауторка је дипломирала српску књижевност и језик са компаратистиком на Филолошком факултету, где тренутно похађа мастер студије. Уређује књижевне часописе Студентски књижевни лист „Весна” и „Филоблок”.
– Њена прва збирка „На обалама” објављена је као 44. издање наше едиције „Токови”. Прва збирка у животу било ког песника има више од једне функције, она је истовремено исход дуготрајног формирања стила и „први јавни говор” којим се аутор укључује у књижевни дијалог. „На обалама” отвара свет који је истовремено веома личан и веома општ: свет ликова са маргина, свет оне прошлости која се не види на први поглед, али је дубоко утиснута у реч. У збирци ћете наћи Бајрамија, Петра, Атиџу, људе које не приметите на улици, али које Ања примећује и даје им реч. Наћи ћете Дунав као симбол времена и трајности. Наћи ћете историјске и митске слојеве испод савременог тренутка. И наћи ћете поезију која не виче, него тихо, прецизно, погађа тачно тамо где боли или тамо где је лепо – нагласила је Марина Белић.
У разговору са библиотекарком, Ања је открила одакле долазе ликови из збирке: „То јесу сви јунаци, њихове приче су заиста стварне. Оно што је домаштано су њихова нова имена, и мислим да је заправо домаштан мој однос, односно преживљени однос лирског субјекта према тим лирским јунацима.”
Збирка „На обалама“ се састоји од два песничка циклуса, први се бави људима који живе и одрастају на Дунаву, а други археолошким насељима на дунавским обалама и посматра како су се она мењала кроз време, изјавила је за „Чачански глас“ Ања Давидовић и појаснила:
– Са једне стране, желела сам да нагласим важност управо тих археолошких налазишта, нека од њих као што су Лепенски вир и Винча су доста проучавана и заштићена, а поједина попут Басијана, којом се завршава збирка, не поклања се пуно пажње и заборављена су. Важно је да се подсетимо историјског и археолошког блага које има наша земља. А са друге стране, иако живимо у различитим временима, човек увек има исте бриге. Постоји континуитет у томе како се ми старамо о онима до којих нам је стало и како се уопште опходимо према човеку и према нашем наслеђу.
НАГРАДА „МЛАДИ ДИС“ – ЧАСТ ЗА МЛАДОГ АУТОРА
Као добитница Награде „Млади Дис“ за 2025. годину, Ања Давивовић сматра да је за младе можда једна од најважнијих награда:
– Заиста је част да се, као млади аутор, путем ове награде афирмишете и да први пут објавите збирку. Наравно, постоје велике критике награда, али оно што оне пружају, нарочито младим ауторима, јесте да се за њих чује и могућност да објаве књигу.
„Док год ико буде умео овако вешто да пише и казује приче, биће и бранитеља библиотека – од оне александријске до ових савремених, похрањених у електронске меморије, јер и оне, као и све прашњаве и мирисне странице, део су песме“, завршна је реч професорке Ане Ранђић, а библиотекарка Мрина Белић младима је поручила:
– Можда ви данас носите неки рукопис у глави. Неку песму, неку причу, неку реченицу коју нисте никоме показали. Можда мислите да није добро. Можда мислите да није за јавност. Дис у своје време није био одмах схваћен. Писао је у тами, у неразумевању. А данас цео Чачак поносно изговара његово име. Ко зна чије име ћемо ми, за коју деценију, изговарати са поносом? Можда баш некога ко седи данас овде!
Н. Р.
