ДАМЉАН ДРАМЛИЋ, ЧЛАН ИО СПОС-А, О ПРЕДЛОГУ НОВЕ СТРАТЕГИЈЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА СРБИЈЕ
ДА ЛИ ЋЕ ПЧЕЛАРСТВО КОНАЧНО ДОБИТИ МЕСТО КАКВО ЗАСЛУЖУЈЕ?
Јавна расправа о нацрту нове Стратегије пољопривреде и руралног развоја Србије од 2026. до 2034. године завршена је 30. марта, а о предлогу овог стратешког документа ускоро би требало да се изјасни и Републичка влада. За разлику од ранијих Стратегија пољопривреде, усвајањем ове нове, како је недавно објавио Савез пчеларских организација Србије (СПОС), пчеларство ће коначно добити место какво заслужује на основу свог изузетно значајаног утицаја на целокупну пољопривредну производњу. Узимајући у обзир да је улога пчела као природних опрашивача пресудна за приносе и квалитет усева, што ову грану чини једним од кључних фактора стабилности и одрживог развоја пољопривреде, о овој значајној теми разговарали смо са Дамљаном Драмлићем из Лучана, чланом Извршног одбора СПОС-а.
Нацрт нове Стратегије пољопривреде и руралног развоја Србије од 2026. до 2034. године доноси бројне новине које ће бити изузетно значајне за будући развој пчеларства. Како је објављено на сајту СПОС-а, усвајањем овог новог најважнијег планског документа аграрне политике наше земље биће омогућено формирање Института за пчеларство, о чему пчелари годинама сањају и што је најважније иза те идеје ће стати држава. Такође, нацрт нове Стратегије предвиђа да се у оквиру Иститута за сточарство формира Одељење за истраживање и развој у области пчеларства, тако да ће пчеларима коначно бити доступни резултати истраживања о пчелама са наших простора.
ИНСТИТУТ ЗА ПЧЕЛАРСТВО – ДУГОГОДИШЊИ САН НАШИХ ПЧЕЛАРА
Уколико буде усвојена онако како је доноси нацрт, нова Стратегија пољопривреде ће дефинитивно посветити далеко већу пажњу развоју пчеларства и решавању најважнијих проблема у овој области, сматра Дамљан Драмлић, члан ИО СПОС-а:
– Савез пчеларских организација Србије је активно учествовао у изради нацрта нове Стратегије пољопривреде, која ће, када буде усвојена, донети бројне новине и која ће разрешити многе проблеме са којима се данас суочавају пчелари. Истина, све је то још увек на „дугом штапу“, јер и када се усвоји неки важан стратешки документ неопходно је да прође неко време и да се створе и испуне сви неопходни услови да би све оно што је у њему предвиђено било и реализовано. Надамо се да све то што је уткано, а за нас веома важно у предлогу Стратегије, неће остати „мртво слово на папиру“, јер је сада више него икада сасвим јасно да су пчеле свуда у свету, па и код нас, значајно угрожене и да их због њихове опрашивачке функције и производње хране морамо сачувати. Наша пчеларска традиција и квалитет нашег меда заслужују да се у Србији формира Институт за пчеларство и то је дугогодишњи сан свих наших пчелара. Када би се реализовало све оно што је везано за пчеларство у самом предлогу Стратегије, наши пчелари би били задовољни и због тога са нестрпљење ишчекујемо доношење овог важног планског документа.
Посебна пажња у нацрту Стратегије, како истиче Драмлић, посвећена је одгајивачким програмима у области сточарства у циљу унапређења генетског потенцијала, како би се обезбедили услови за побољшање квалитета, као и укупне производње меса, млека, јаја, вуне, меда и других пчелињих производа. Применом ове мере, произвођачи ће бити подстакнути на унапређење сарадње са прерађивачима, чиме се обезбеђује сигуран пласман производа на тржиште. Како је предвиђено у нацрту Стратегије, посебна пажња биће посвећена промоцији пчелињих производа. Поред тога, овај плански документ предвиђа и значајну финансијску помоћ пчеларима који селе своје кошнице пчела.
– Kако би се рационализовали трошкови, нацрт нове Стратегије предвиђа суфинансирање трошкова набавке савремене опреме за селидбу пчелињих заједница, као и повраћај дела трошкова регистрације пчеларских возила, што је изузетно значајно за пчеларе који у условима све наглашенијих климатских промена такође имају повећана улагања. Већ трећу годину заредом држава није подизала субвенције по кошници, мада су постојала одређена обећања. И ове године оне износе 1.000 динара по кошници, што је, како сматрамо, недовољно. За разлику од пољопривредника, ми немамо субвенционисано гориво, а сасвим је јасно да и селећи пчелари имају повећана улагања због енергетске кризе изазване ратом на Блиском истоку – наводи Драмлић.
ПОВЕЋАНА УЛАГАЊА У МОДЕРНИЗАЦИЈУ ПЧЕЛАРСТВА
У нацрту нове Стратегије је предвиђено и финансирање истраживања релевантних за: јачање отпорности пчелињих друштава, унапређење њиховог здравља и продуктивности, адаптацију пчеларства на климатске промене, унапређење квалитета и безбедности пчелињих производа, као и очување биолошке и генетичке разноврсности медоносне пчеле, уз напомену да подршку посебно треба усмерити ка Институту за сточарство ради формирања посебног Одељења за истраживање и развој у области пчеларства. Биће обезбеђена и средства за лабораторијска испитивања пчелињих производа, чиме ће бити обезбеђено утврђивање квалитета, здравствене безбедности и ботаничког порекла меда, воска и других пчелињих производа. Подршку ће добити и лабораторијске анализе на присуство остатака штетних супстанци у меду и/или воску, чиме се доприноси унапређењу безбедности производа, очувању поверења потрошача и сузбијању појаве фалсификованих пчелињих производа, а биће уведена и техничка помоћ пчеларима и удружењима пчелара. Суфинансирањем едукативних активности биће унапређен ниво специфичних знања и вештина неопходних за препознавање, превенцију и сузбијање штеточина и болести пчелињих друштава, као и за примену добрих пчеларских и интегрисаних пракси. Ова мера ће обухватити и подршку модернизацији пчеларства кроз суфинансирање набавке помагала, прибора и опреме која се користи у пчеларству. Посебна пажња биће посвећена и промоцији пчелињих производа.
У циљу унапређења сектора пчеларства и рационализације трошкова, коначно ће Стратегијом бити обухваћено увођење иновативних дигиталних техничких решења која обезбеђују поуздане податке, пуну следљивост производње меда, као и унапређење система евиденције и контроле (потенцијално) у оквиру постојеће платформе еАграр. То је, уствари, предлог СПОС-а који појефтињује пчеларску производњу, отклања административне препреке и папирологију за селидбу пчела, али уједно и смањује трошкове држави. Нацрт Стратегије предвиђа и континуирано прикупљање, обраду и анализу података о тржишту меда и других пчелињих производа.
У новој Стратегији пољопривреде, како наводи Драмлић, посебан нагласак биће стављен на информисање и едукацију потрошача о квалитету, пореклу и специфичностима пчелињих производа, као и о значају њихове аутентичности и безбедности. Ова мера ће допринети јачању поверења потрошача, сузбијању фалсификованих производа и стварању додатне вредности за домаће пчеларство, чиме ће бити подстакнут одржив развој сектора и унапређење положаја пчелара на тржишту.
В. С.
