ГОРИЦА ДРАГОВИЋ ИЗ ЈЕЖЕВИЦЕ, ИСКУСНА ПЛАНИНКА И УМЕШНА ДОМАЋИЦА
ПОДЈЕДНАКО УСПЕШНА И У КУЋИ И НА ЊИВИ!
„Жене са села су најснажнија потпора и верне чуварке породичних огњишта“, истиче Горица Драговић (46) из Јежевице, мајка и супруга за пример, искусна планинка, умешна домаћица, али и подједнако успешна пољопривредница. Њене квалитете су претпрошле године препознале чланице јежевачког Удружења жена „Евгенија“, које су јој на Сабору качамака доделиле титулу „најбоље домаћице“, којом се она и те како поноси, првенствено због тога што потиче од житељки њеног села.
Горица Драговић живи са супругом Миломиром и синовима Ратком и Николом на породичном имању у Јежевици. Рођена је недалеко од Јежевице, у Липници, где је и одрасла, тако да јој сеоски живот и пољопривреда нису били страни. Иако је завршила средњу Хемијску школу, никада није тражила посао у струци, јер се након удаје потпуно посветила породици и обавезама на имању. Генерално узев, жена на селу увек има пуне руке посла, посебно у ситуацији када су остали чланови породице запослени, што је био и њен случај. Свих протеклих година, како наводи, себе није штедела, али је, ипак, негде дубоко у души осећала неспокој и незадовољство због тога што су свакодневни труд и рад сеоских жена добрим делом остали невидљиви и недовољно вредновани у друштву, мада се о њиховом положају данас много више говори.
ПУНЕ РУКЕ ПОСЛА ОД СВИТАЊА ДО ВЕЧЕРИ…
Драговићи обрађују око пет хетара сопствене и три хектара земље узете у закуп. Баве се производњом и прерадом млека у сир и кајмак, обезбећују храну за стоку – косе ливаде, сеју кукуруз, праве силажу, а поред тога узгајају и парадајз, јагоду, малину, шљиву… Пеку и ракију за потребе свога домаћинства. Реч је о типичном српском пољопривредном газдинству које се бави мешовитом производњом. Мушки чланови породице су запослени и због тога на имању претежно раде у поподневним часовима или викендом, када махом користе пољопривредну механизацију. За разлику од њих, Горица је увек прва како у кући, штали и башти, тако и на њиви и у ливади. Сваки њен дан је потпуно испуњен од раног јутра до вечери.
– У штали тренутно имам две краве за мужу и две јунице, тако да се бавим производњом сира и кајмака. Овде у селу готово да нема домаћинстава која се баве производњом млека, јер сточарство нам је у читавој земљи спало на ниске гране. Већи произвођачи млеко углавном предају млекарама, тако да се у нашим селима све чешће на прсте једне руке могу пребројити домаћинства у којима се производи домаћи кајмак и сир. Бели мрс је у Јежевици последњих година постао дефицитарна роба и због тога ми купци долазе на кућна врата, а то је добрим делом и заслуга нашег Удружења жена „Евгенија“, које је имало визију да уређењем и обележавањем Еко-стазе удахне живот нашем селу. Јежевица је постала препознатљива управо по изузетно атрактивној стази здравља, која привлачи велике љубитеље природе, пре свега планинаре, тако да, из сезоне у сезону, имамо све више и више гостију. Развијамо полако и сеоски туризам и већ имамо регистрована туристичка домаћинства у Јежевици, тако да смо врло задовољни што наше домаће производе можемо да понудимо туристима који долазе овде да уживају у чарима нетакнуте и непоновљиве природе – истиче Горица.
Ова вредна Јежевичанка објашњава да бели мрс производи на наш стари, традиционални начин. Млеко вари на „смедеревцу“, баш као што су то радиле њена мајка и свекрва, од којих је и научила како се прави најбољи сир и кајмак. Истина, потражња за белим мрсом, али и осталим домаћим производима је поприлично порасла у последњем периоду због долазака туристичких група из земље, а све чешће и из иностранства, што најбоље показује да живот на селу има перспективу уколико се искористе расположиви потенцијали.
– Лепо је наше село, где год да се окренете, имате шта да видите. Довољно је да седнете на клупицу поред наше Еко-стазе, а сада имамо и Ђачку, да се сити одморите од градске вреве и јурњаве. Осим у квалитетном одмору, гости који долазе у Јежевицу уживају и у укусној домаћој храни, а када одлазе обавезно понешто и пазаре од овдашњих пољопривредника. Свиђа им се много и зимница коју припремају наше Јежевичанке, као и неки други производи из домаће радиности, пре свега, наши ручни радови за које су највише заинтересовани посетиоци из иностранства – додаје Горица.
ПОСАО СЕОСКЕ ЖЕНЕ – НЕДОВОЉНО ВИДЉИВ И СЛАБИЈЕ ЦЕЊЕН!
Горица сматра да жене са села заслужују далеко бољи положај у друштву. Поред свих својих обавеза у кући, оне на својим плећима носе и највећи део посла на пољопривредним газдинствима.
– Имам два сина и волела бих да остану и заснују своје породице овде у селу, а сматрам да је то и њихова жеља. Ипак, да сам којим случајем родила кћерке, инсистирала бих на томе да се запосле, без обзира да ли би се скућиле у сеоској или градској средини. И даље је тежак живот жене на селу, првенствено ако се породица издржава искључиво од пољопривредног динара. Иако данас имамо боље услове, сеоске жене су затрпане послом који није тако видљив, а слабо се и цени. И ми рађамо децу, али нам за то нико не даје породиљско и трудничко одсуство, нити било какву накнаду у том периоду. Сеоске жене углавном немају довољно средстава да плаћају доприносе за пољопривредне пензије, тако да нису обезбеђене ни под старе дане. Ипак, када направимо свој избор, без обзира на тежину послова које свакодневно обављамо, свака од нас се грчевито бори да пружи максималан допринос кућном буџету и сачува породично огњиште – објашњава наша саговорница, истовремено указујући и на велике погодности које пружа сеоски живот – на лепоту и чистоту природе, миран живот, здраву храну и одличне услове за гајење деце.
Како истичу Драговићи, у Јежевици има још увек доста младих, које треба на неки начин мотивисати да ту остану и заснују своје породице. Мештанима Јежевице посебно иде на руку што се у претходном периоду много радило на промоцији Еко-стазе и природних лепота овог краја, а томе највише могу да захвале Удружењу жена „Евгенија“, које је препознало потребу да се искористе сви потенцијали овог прелепог подјеличког села, пре свега, за развој сеоског туризма који би овом селу могао да гарантује одрживост и бржи развој.
В. С.
