ГДЕ СУ ДАНАС И ШТА РАДЕ ЂАЦИ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЧАЧАНСКИХ СРЕДЊИХ ШКОЛА О КОЈИМА ЈЕ „ГЛАС“ ПИСАО ПРЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ
У БЕЛИ СВЕТ НА МАСТЕР СТУДИЈЕ, ПА СА НОВИМ ЗНАЊИМА У РОДНИ ГРАД
Стижу до нас разне вести, али када смо пре неки дан случајно сазнали да је наш, чачански ђак генерације Виктор Ћурчић, који је 2022. изабран као трећи у Гимназији, наставио да ниже успехе и на Електротехничком факултету у Београду, на коме је данас апсолвент, баш смо се обрадовали.
Поновни разговор са нашим старим знанцем је делом и присећање на први сусрет, као и први текст у „Чачанском гласу“ који заједно коментаришемо. Виктор чита једну у од последњих реченица: “Међутим, шта бих радио после факултета – то већ не знам. Сигуран сам да ме очекују напорне четири године, али после тога? Не бих знао“, затим наставља:
– Стварно то јесте један симптоматичан закључак млађег мене. Једно јесам био у праву – очекивале су ме напорне четири године. Да је тај Виктор знао шта ће све доживети и научити, не верујем да би поверовао. Уписао сам Електротехнички факултет Универзитета у Београду – мало контрадикторно, рекао бих. Цео тадашњи текст се базирао на друштвеним наукама, мојој љубави према језицима и лингвистици, да бих на крају отишао у скроз супротном смеру. Вагао сам између Филолошког факултета са једне и Електротехничког са друге стране и на крају одабрао ову другу опцију. Хтео сам изазов, сматрао сам да сам тада толико већ дуго био у једном пољу да је постало монотоно, па сам због тога отишао ближе математици, техници и програмирању. Та одлука се показала као најбоља коју ћу тада донети.
А како је било после…
-Не могу рећи да је ни на који начин било лако. Били су ту сати и сати учења, у неку руку и изгубљено време у задацима и бројевима. Али, све то са надом да ће се некада исплатити. После сам се ближе оријентисао ка аутоматици и пронашао своју нишу. Знао сам да ме суво програмирање не занима и да ми је куцање кода само по себи досадно, те сам ближе пришао примењеним наукама.
Због тога је, прича нам Виктор, имао великих успеха, како академских, тако и професионално:
-Освојио сам сребрну медаљу на међународном такмичењу из аутоматике, одржаном у Грчкој ове године. Исто тако, један од пројеката из сајбер безбедности и машинског учења, на којем сам радио у оквиру тима, победио је на изразито конкурентном такмичењу у оквиру GITEX Global конференције у Дубаију и био признат на конференцијама у Београду и Хелсинкију. Пре неколико дана сам учествовао на такмичењу из пољопривредне роботике, на ком сам заједно са осталим члановима тима освојио прво место. Идеја је била да робот може самостално да се креће по њивама и усевима, детектује заражене и мртве биљке, као и да препознаје различите штеточине које се могу наћи. Успех нашег робота превазишао је чак и наша очекивања. Добили смо прилику да наш пројекат представимо на конференцији у Амбасади Италије у Београду, пред бројним амбасадорима, професорима и привредницима. Награда за ову победу је одлазак у седиште компаније „Ferrero“, у Луксембургу, на разговоре и у обилазак, који врло жељно ишчекујем. Велика захвалност за овај успех иде нашем професору, такође Чачанину, Кости Јовановићу који нам је омогућио ову прилику и био ментор све четири године.
Као средњошколац Виктор је мислио да ће са основним студијама доћи крај његовом академском усавршавању, међутим данас, каже, зна да то није баш тако:
-Овог лета радићу као инжењер у аутомобилској индустрији на најсавременијим пројектима електричних кола и развоја. Такође, одлучио сам да наставим своје студије у облику мастер студија негде “у белом свету”. Жеља ми је да ту прилику искористим, да упознам различите културе и људе и видим шта неки други системи могу да донесу и покажу. Сходно томе, примљен сам на три програма: у Милану, у Стокхолму, и најпрестижнијем – на Универзитету Оксфорд. Где ћу на крају отићи, као и прошли пут, рекао бих да не знам, али знам да ћу овакве прилике сигурно желети да искористим, као и да се вратим у Чачак и допринесем новим знањима.
За крај разговора наш млади саговорник упућује и поруку млађим колегама, ђацима генерације и будућим студентима:
– Иако сада све делује конфузно и чудно, на крају све има смисла. Можда ће вам године труда и рада деловати узалудно, али се труд и рад увек исплате. Наставите путем којим сте одлучили да кренете, а ми, старије колеге, бићемо ту да вас посаветујемо и усмеримо. Користите ове године да стварате нова познанства и размењујете искуства, јер без правих пријатеља и познаника слабо шта ћете моћи да постигнете.
Гордана Домановић
