АНАСТАСИЈА РАДОЈИЧИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ
ТИХА, ВРЕДНА И БЕСКРАЈНО ПОУЗДАНА
У приче о ђацима генерaције ове године одлучили смо да унесемо и по коју реч разредних старешина о њима. А да је то била добра одлука уверили смо се већ на првом кораку, чувши шта о ђаку генерације Економске школе Анастасији Радојичић каже њена разредна Драгана Јаковљевић (одељењски старешина IV/2 и наставник рачуноводства), чије речи желимо да цитирамо већ на самом почетку представљања наше младе саговорнице.
-Деца која су ђаци генерације свој успех постижу знањем, делима и добротом. Наша Анастасија је једна од њих – тиха, вредна и бескрајно поуздана са осмехом који се не заборавља. Титулу ђака генерације понела је не само због петица у дневнику, већ због лекција и људскости којима нас је свакодневно учила. Лидер из сенке, ослонац целом одељењу, прави и искрени друг, понос својих наставника и школе – то је наша Радојчица како је другари од срца зову.
Анастасија Радојичић је завршила смер економски техничар. Економска школа била је њена прва жеља приликом уписа, а велики узор била јој је старија сестра, која је такође завршила ову школу. Иако је почетак средњошколског образовања, како каже, био пун нових изазова, врло брзо се уверила да је направила прави избор:
– Током школовања учествовала сам на више такмичења и пројеката који су ми донели драгоцено искуство. У првој години пласирала сам се на републичко такмичење из математике, где сам освојила 5. место. Такође сам освојила 2. место на школском такмичењу из рачуноводства, а у четвртој години учествовала сам на републичком такмичењу из принципа економије и заузела 8. место. Поред такмичења, учествовала сам на Сајму виртуелних предузећа и била део пројекта у Сарајеву, посвећеног економији. Сва та искуства помогла су ми да стекнем нова знања, упознам дивне људе и развијем самопоуздање.
Била је, истиче, пријатно изненађена када је сазнала да је изабрана за ђака генерације:
– Ипак, то нисам очекивала са сигурношћу, али сам веровала да ће се труд, рад и време које сам уложила кроз ове четири године на крају исплатити. Зато за мене ова титула и част представљају велики успех и на неки начин потврду да се упорност и посвећеност увек на крају вреднују. Када ме питају да ли је било тешко доћи до ове титуле, ја само кажем да уз добру организацију времена и наших обавеза, као и пре свега, добру наставу, можемо постићи јако добре резултате. Наравно није било лако, имало је тежих тренутака, када мора више да се ради и учи, када је градиво захтевније, али мислим да се све може постићи.
Што се тиче даљег школовања, Анастасија нема дилему – жели да настави да изучава економију јер се, наглашава, заиста у томе пронашла. Намерава да покуша да упише студије у Словенији, а већ је „упала на буџет“ на Економском факултету у Београду. Каже, волела би да настави да унапређује своја знања и вештине које је стекла, а ми искрено верујемо да ће наставити и да ниже успехе, као што је то било и до сада.
Као и већина наших младих саговорника, Анастасија бира да неку реч каже и о свом родном граду:
-Чачак је град у коме сам одрасла и место за које ме вежу бројне лепе успомене. Волим што пружа много могућности младима, а истовремено задржава топлину и блискост која га чини посебним. Слободно време најчешће проводим са породицом и пријатељима, у шетњи, на кафи или на краћим путовањима. Посебно волим Овчарско-кабларску клисуру и друга места у околини Чачка, јер су идеална за одмор и уживање у природи. Сматрам да је Чачак леп град за живот, школовање и одрастање и драго ми је што сам управо овде провела своје средњошколске дане.
На крају Анастасија жели да истакне да највећу захвалност за свој успех дугује породици, пријатељима, разредној Драгани Јаковљевић, али и свим наставницима који су јој били подршка да буде што боља.
Гордана Домановић
