ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ
БЕЗ РАДА И УПОРНОСТИ, ТАЛЕНАТ НЕ ВРЕДИ МНОГО
Нашим читаоцима Јован Јовановић већ је познат, пре свега, по успесима постигнутим у надметањима у знању из области сајбер безбедности, али и као неко о коме смо већ писали као ђаку генерације ОШ „Владислав Петковић Дис“ у Заблаћу. Ове године Јован је завршио Техничку школу у Чачку, смер електротехничар информационих технологија, као најуспешнији ученик.
-Први пут сам се томе много више обрадовао. Сада сам то доживео мирније, више као леп завршетак једног периода и као одговорност да наставим истим темпом, јер почиње ново поглавље у мом животу – искрен је наш млади саоговорник.
Из информатике се такмичио још од петог разреда основне школе, а све је, каже, почело из радозналости:
-Хтео сам да схватим како ствари у рачунару заиста раде. У средњој школи су се томе придружила такмичења из роботике и програмирања, а онда сам открио сајбер безбедност и ту сам остао.
На првој Међународној олимпијади из сајбер безбедности, одржаној 2025. године у Сингапуру, освојио је златну медаљу, а за тај резултат добио је и признање Српске академије наука и уметности за младе таленте. Ове године, на другој олимпијади у Тунису, поново је освојио злато и то му је било посебно важно, јер је, прича, себи доказао да први пут није била случајност.
Са репрезентацијом Србије учествовао је на Европском првенству из сајбер безбедности (ECSC) у Торину и Варшави и на камповима у Бечу, а овог октобра путује у Бохум, на још једно европско првенство:
-Део тог такмичења игра се тако што сваки тим истовремено брани свој систем и напада системе других тимова, па мораш да пронађеш пропусте код противника пре него што они пронађу твоје. Зато ми је сајбер безбедност као загонетка са две стране.
Две године заредом аутор је задатака за национална такмичења и помаже у њиховој реализацији.
-То је скроз другачији осећај, јер сада ја смишљам проблеме које други решавају. Био сам и на стручној пракси у Лајпцигу кроз Ерасмус+ пројекат, а радио сам и пројекат за такмичење Галаксија куп – прича нам Јован који је, каже, сајбер безбедност учио самостално, али никада без подршке. И школа, и породица су увек имали разумевања за такмичења, припреме, путовања…
Уписао је рачунарско и софтверско инжењерство на Факултету техничких наука у Чачку. Остаје у свету програмирања, а, наравно, волео би да се професионално бави сајбер безбедношћу, јер му је то већ сада и хоби.
Слободног времена Јован нема много, али кад није за рачунаром, каже, воли да погледа неки филм или серију, оде са друштвом у биоскоп или једноставно слуша музику.
-Вршњацима бих поручио да пронађу оно што их заиста занима и да то раде и кад нико не гледа. Таленат помаже, али без рада и упорности не вреди много – закључује младић који свакако може бити узор младима у Чачку, Србији, па и шире.
Гордана Домановић
РЕЧ ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ
Јован је био омиљен међу друговима, спреман да се свима нађе када затреба и око математике и око програмирања, око инсталације програма, али и да им буде подршка и у тешким и лепим тренутцима. Јованов благи осмех и искрен разговор подсећали су на то да је он особа од поверења. Интелигентан је, културан, лепо васпитан, ненаметљив а тако мудар. Из већине предмета је имао много више знања од осталих ученика, али се никада није надмено понашао већ је друговима био подршка да напредују. Својим знањем допринео је и напретку школе за коју је урадио много пројеката од којих се издваја школско звоно. Помогао је и реализацију великог броја приредби и манифестација у школи и граду. Својим успесима на такмичењима из програмирања а посебно на Олимпијадама из сајбер безбедности постао је познат и ван наше земље. Његов успех препознали су и у Друштву математичара и у Српској академији наука која му је доделила признање.
Ово је само мали део, нешто што је стало у неколико реченица о овом дивном детету. Част је било бити његов разредни старешина. Сигурна сам да је ово само почетак његових великих успеха.
Душица Обрадовић Миликић, професор математике
