ВАСИЛИЈЕ КНЕЖЕВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ МАШИНСКО-САОБРАЋАНЕ ШКОЛЕ
ВАЖНО ЈЕ НЕ ОДУСТАЈАТИ ПРЕД ПРЕПРЕКАМА
Василије Кнежевић завршио је Машинско-саобраћајну школу у Чачку, образовни профил техничар за компјутерско управљање (CNC) машина, као ђак генерације и носилац Вукове дипломе.
Посебно је поносан на знања и искуства која је стекао кроз наставу, практичан рад и различите активности током школовања, а избор за ђака генерације, каже, за њега представља велику част и признање за сав труд, рад и одрицања током претходне четири године:
-Увек сам се трудио да дајем свој максимум, да будем посвећен ономе што радим и да сваку прилику искористим за напредовање и стицање нових вештина. Ова награда ме је искрено обрадовала и учинила поносним. Она није само потврда школског успеха, већ и доказ да се упорност, дисциплина и посвећеност на крају исплате.
Као вредан, упоран и одговоран, Василије воли да поставља себи циљеве и да корак по корак ради на њиховом остварењу:
-Трудим се да стално напредујем, учим нове
ствари и усавршавам своја знања и вештине. Верујем да се најбољи резултати
постижу онда када човек не одустаје пред препрекама и када је спреман да
непрестано ради на себи.
Школске дане, каже, памтиће по бројним лепим тренуцима, дружењу са друговима из
одељења и подршци професора. Посебно су му остала у сећању такмичења, практичан
рад у струци и прилике да своја знања примени у реалним условима.
-Велику захвалност дугујем професорима који су ме подстицали да напредујем и развијам своја интересовања. Посебно бих издвојио успехе на такмичењима из програмирања CNC машина, где сам освојио четврто место на републичком такмичењу и треће место на регионалном. Значајно искуство представљало је и учешће у Erasmus+ пројекту, при чему сам стекао практична знања и провео одређено време у околини Лајпцига. Током тог периода имао сам прилику да усавршим немачки језик, упознам другачији начин рада и образовања и стекнем искуства која ће ми значити у даљем школовању и професионалном развоју.
Василије верује да су рад, дисциплина, поштење и истрајност најважније вредности које човек треба да негује:
-Успех не долази преко ноћи и зато је важно бити стрпљив и доследан својим циљевима. Млађим ученицима бих поручио да не одустају када наиђу на препреке и да верују у себе.
Слободно време проводи са пријатељима, бави се спортом и увек налази времена за лично усавршавање. Сматра да је важно стално учити, постављати нове циљеве и трудити се да сваког дана будемо бар мало бољи него јуче.
Уписао је Факултет техничких наука у Чачку, тренутно се припрема за наредни корак у школовању и радује новим изазовима који га очекују. Ово лето жели да искористи за одмор, али и за припрему за студентске дане. Волео би да се у будућности бави инжењерским послом и да настави да се професионално усавршава.
Посебно је, истиче, везан за Заблаће, где је завршио основну школу и провео велики део детињства дружећи се са пријатељима. Тај период памти по безбрижним данима, лепим успоменама и људима који су били део његовог одрастања. Такође, воли што му Чачак увек пружа осећај припадности и дома.
Поред стручних активности, радо је учествовао и у раду драмске секције школе.
-Кроз различите представе, као што су „Кнежева вечера“, „Свети Сава“ и драматизација дела „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, имао сам прилику да развијам креативност, сценски наступ и тимски дух. Посебно место заузима и учешће у школском филму „Са очима изван сваког зла“, који је био јединствено и драгоцено искуство за све нас који смо учествовали у његовом настанку.
Ипак, истиче Василије, ништа од тога не би било могуће без подршке њихове разредне, професорке Тамаре Пантовић, која је од првог дана веровала у њега:
-Својим знањем, стрпљењем и посвећеношћу није била само разредни старешина, већ и велики ослонац и узор свим ученицима. Увек је знала да препозна и подстакне оно најбоље у нама, да нас охрабри када наиђемо на препреке и мотивише да будемо вреднији, одговорнији и бољи људи. Захваљујући њеној подршци, разумевању и искреној бризи за ученике, многи од нас су остварили резултате на које данас можемо да будемо поносни. Сматрам да сам имао велику срећу што сам током школовања имао професорку која је својим радом, енергијом и вером у своје ученике оставила трајан траг у нашим животима. На томе ћу јој увек бити захвалан.
Професор српског језика и књижевности Тамара Пантовић такође има само лепе речи за овогодишњег ђака генерације, истичући да је поносна што је била разредна оваквом ученику:
-Василије је још од првог разреда показивао велику одговорност, заинтересованост за струку, али и необичну свестраност. Дете широке културе и веома лепог васпитања, посебно је бриљирао када је знање немачког и српског језика у питању. Прихваћен у друштву, спреман да помогне. У његовом ставу и понашању види се зрелост, одмереност, али и велика радозналост у разним областима. Посебно ми се допада његова смиреност, суздржаност, али са друге стране борбеност и амбициозност.
Можда као закључак целе ове приче можемо и ми као редакција „Чачанског гласа“ рећи да смо поносни што имамо овако дивне младе саговорнике као што је Василије.
Гордана Домановић
