Након тешког инцидента вршњачког злостављања који се 11. јуна догодио у ОШ „Татомир Анђелић” у Мрчјавецима и саопштења Вишег јавног тужилаштва у Чачку у коме се наводи да је реч о непримереном понашању групе дечака, ради егзибиционизма, родитељи се са тиме не слажу. У бројним медијима, али и на друштвеним мрежама можемо видети да је пружена подршка родитељима и злостављаном дечаку, а све са циљем како би се овај случај што пре разјаснио и како се ништа слично не би поновило. Оно што се захтева јесте смена разредног старешине, као и читавог руководства школе.
Како се наводи у саопштењу школе, 2. септембра одржана је међусекторска конференција случаја, ради свеобухватне процене ситуације и планирања даљих мера, којој су присуствовали представници надлежних институција, школе, родитељи учесника догађаја и представници грађана — потписника петиције који траже да се утврди одговорност за вршњачко насиље. Донета је одлука да ученик који је претрпео насиље настави редовно школовање, док ће ученици који су извршили насиље похађати наставу на даљину, док се не стекну услови за повратак у редовну наставу.
В. Ј.
Фото: Фејсбук налог у ОШ „Татомир Анђелић”
САОПШТЕЊЕ ВЕСНЕ ЈЕВЂЕНИЈЕВИЋ, ДИРЕКТОРКЕ ОШ „ТАТОМИР АНЂЕЛИЋ”
Као директор школе, али, пре свега, као педагог и мајка, имам обавезу да штитим свако дете које пређе праг наше школе. Ту обавезу схватам озбиљно и од ње никада нећу одступити.
Зато желим врло јасно да кажем: од првог тренутка када је школа сазнала за догађај, поступили смо без одлагања, у складу са законом и свим прописаним процедурама. Ниједан корак који је школа била дужна да предузме није прескочен нити занемарен. О свему постоје документација, службене белешке и докази.
То што их данас не износимо у јавност не значи да они не постоје. Напротив. Не чинимо то јер поштујемо поступке који су у току, надлежне институције и, изнад свега, право малолетне деце на заштиту.
У овој школи радим 33 године, последњих 12 година сам њен директор, а некада сам и сама била њен ђак. Рођена сам Мрчајевчанка, овде живим, овде сам изградила своју професионалну каријеру и изузетно ценим и поштујем своје суграђане. Овде сам одгајила своје двоје деце.
Зато никада себи не бих дозволила да у овако озбиљној ситуацији било кога браним науштрб детета. Али исто тако нећу никога ни осудити без доказа. Мој посао није да пресуђујем. Мој посао је да заштитим децу, поштујем закон и процедуре и омогућим институцијама да утврде истину. Управо то сам урадила и иза сваког свог поступка стојим.
После 33 године рада немам шта да кријем. За сваки корак који сам као директор предузела спремна сам да одговорим пред сваком надлежном институцијом. Али не могу да прихватим да се, пре него што институције заврше свој посао, ствара слика да школа није реаговала или да је нешто покушала да прикрије. Школа је реаговала. Школа је поступила по свим процедурама. И за то постоје докази.
Разумем забринутост родитеља и јавности и разумем емоције које оваква ситуација изазива. Али не желим поделе ни у Мрчајевцима, ни у нашем друштву. Брига за једно дете не сме да се претвори у хајку против других људи, као што ни на насиље не смемо одговарати новим насиљем. Ни физичким, ни вербалним.
Школа мора да буде место у којем децу учимо да се истина утврђује чињеницама, да се одговорност не одређује на друштвеним мрежама и да нико није крив нити невин зато што је то неко унапред одлучио.
Када надлежне институције заврше свој посао, чињенице ће говорити саме за себе.
До тада, моја дужност је да чувам достојанство школе, али још више достојанство, права и сигурност сваког детета.
Деци дугујемо истину, заштиту и мир. Не дугујемо им друштво подељено мржњом.
