Деменција није обично старење са свим оним што то животно доба нужно доноси и односи! Може се упоредити са човеком који годинама стиче богатство, а онда све то, чини се, одједном изгуби! То потврђује и неуролошко гледиште да то није једна болест већ неуролошки синдром који се карактерише губитком раније стечених когнитивних функција. Самим тим, онемогућено је уобичајено, свакодневно функционисање. Деменција може бити болест за себе, али чешће је у склопу других болести. О томе које су то болести које могу изазвати и деменцију и да ли се могу лечити, разговарали смо са др Надеждом Савић, неурологом у Општој болници Чачак.
ЛЕЧИВЕ ДЕМЕНЦИЈЕ
Да би лечење и контрола болести били успешни мора се, пре свега, открити да ли је нека болест довела до когнитивног пада. Према процени могућег опоравка деменције се могу сврстати у две групе: лечиве (потенцијално реверзибилне) и нелечиве (иреверзибилне, прогресивне). Код лечивих, објашњава неуролог, постоји узрок који се лечи на специфичан начин.
– Симптоми деменције јављају се у склопу многих болести, као што су поремећаји ендокриних жлезда, шећера, поремећаји функције бубрега и јетре, Адисонова болест, структурална оштећења мозга која могу изазвати мождани удари, тумори, трауме, инфекције централног нервног система… Све оне могу изазвати исте симптоме као код прогресивних, дегенеративних деменција – каже др Надежда Савић и упозорава да, уколико се ове примарне болести не препознају и не лече на време, деменција ће се развити.
Откривање почетног узрока омогућава контролисање пада когнитивних функција, односно, прогресију деменције Да би се открили лечиви узроци ради се помоћна дијагностика – лабораторијске анализе, магнетна резонанца и скенер главе… Све то помаже раном препознавању деменције што се сматра најважнијим у овој болести.
Код нас још не постоји лек којим бисмо потпуно зауставили напредовање болести. Зато је, каже неуролог, рано препознавање тегоба, рано постављање дијагнозе и започињање терапије неопходно за добру контролу болести и успоравање прогресије, односно, за дужи, бољи, квалитетнији живот пацијената.
ПРИМАРНЕ ДЕМЕНЦИЈЕ
Најчешћи облик примарне деменције, чак од 60 до 70 одсто, је Алцхајмерова болест. Код око пет одсто пацијената који болују од Алцхајмера реч је наследној, односно, генетски детерминисаној болести. То су, углавном, деменције пре 60. године, а могу да се јаве и знатно раније, после 40. године.
Како објашњава др Надежда Савић, друга по учесталости је васкуларна деменција (око 20 одсто), за коју се ризик дуплира на сваких пет година живота. Код ових деменција долази до когнитивног пропадања пацијената који имају цереброваскуларне болести, било да су то когнитивни падови везани за јасно дефинисане инфаркте мозга или крварење у мозгу, или су то субклинички инфаркти. Спектар васкуларнокогнитивног оштећења може ићи од благих поремећаја до васкуларне деменције, каже саговорница „Чачанског гласа“.
Породица треба да реагује чим код свог сродника препозна необично понашање, које се разликује у зависности од врсте болести. Код кортикалне деменције (оштећења су локализована првенствено у кори великог мозга) већ у почетној фази примећује се заборавност скоријих догађаја.
– Не можете их подсетити на те догађаје, јер се они, једноставно, њих не сећају. Јавља се и визуелно-просторна дезоријентација, као и потешкоћа са проналажењем речи за адекватну вербалну комуникацију. Њихов говор постаје оскуднији, репетативнији, јер стално исто понављају. Такође, имају апраксију, проблем у обављању једноставних радњи – не знају како да се закопчају, да укључе кућне апарате, не умеју да оцене вредност новца. Карактеристична је и промена расположења, које може да иде од апатије, депресије, повлачења у себе, туге до тога да постану неувиђавни, некритични, или нису свесни да се понашају непримерено датој ситуацији – наводи др Савић.
„КАСКАДНО“ ПРОПАДАЊЕ КОД ВАСКУЛАРНИХ ДЕМЕНЦИЈА
Код субкортикалне деменције (оштећења захватају дубље слојеве мозга – базалне ганглије, таламус и белу масу) памћење није доминантан проблем, већ бихејвиорални поремећај (у емоцијама, вољи, брзини деловања).
– Код неуродегенеративних болести, као што је Алцхајмер, долази до континуираног прогресивног пропадања. Код васкуларне деменције је „каскадно“ пропадање, попут силаска низ степенице – пацијенти не препознају неке људе, не памте догађаје, али добро функционишу у познатом окружењу. У једном периоду, док особа води уредан живот – води рачуна о физичкој активности, о храни, контролише притисак, шећер, одржава социјалне контакте, вежба пажњу и памћење, учећи нове вештине, језике, чини се да је све добро. Али, довољно је да се деси нешто стресно, смрт у породици, инфекција, измештање у „непознат“ простор, а то може бити и болничка соба, да то буде окидач за нови когнитивни пад – објашањава др Надежда Савић.
Чињеница је, слаже се она, да се о деменцији данас више говори и више зна. У највећем броју случајева болест се везује за старију животну доб, јер је старост највећи фактор ризика. Што је медицина успешнија у лечењу многих других болести, то је животни век дужи. Али, тиме се, каже она, повећава број људи који су у ризику да оболе од деменције. Према светској статистици, пет до десет одсто људи старијих од 65 година су у ризику да имају деменцију.
На питање да ли се данас људи чешће обраћају лекарима због деменције, др Надежда Савић каже да изабрани лекари, породица, па и сами пацијенти раније препознају когнитивни поремећај. Самим тим и раније дођу на специјалистички преглед, што убрзава и постављање дијагнозе. Значајно је рећи да није дошло до померања доње старосне границе ове болести, већ је више дијагностикованих деменција у раној фази.
Весна Тртовић
КОРОНА И ДЕМЕНЦИЈА
На питање да ли је корона можда утицала на повећање броја особа са деменцијом, неуролог Надежда Савић каже да је код значајног броја пацијената који су имали корона вирус уочен феномен мождане „магле“, односно, благог когнитивног поремећаја, што је директна последица ковид инфекције.
„САГОРЕВАЊЕ“ НЕГОВАТЕЉА
Породица је најважнија карика, јер најчешће сродници и примећују промене у понашању и реаговању. У већини случајева породица једина брине о својим дементним члановима. Оно што је искуствено препознато као проблем је да долази до „сагоревања“ неговатеља. И за то је важна рана дијагноза деменције јер пацијенти дуже остају функционални, а самим тим лакши за негу. Поред тога, смањује се и економско оптерећење и породице и државе.
