Selo Јачање отпорности чачанске пољопривреде на климатске промене

ОДРЖАНА РАДИОНИЦА КАСНЕ ЛЕТЊЕ И РЕКОНСТРУКТИВНЕ РЕЗИДБЕ

ОДРЖАНА РАДИОНИЦА КАСНЕ ЛЕТЊЕ И РЕКОНСТРУКТИВНЕ РЕЗИДБЕ

И БОЉА ДУГОВЕЧНОСТ ЗАСАДА И ЗНАЧАЈНО КВАЛИТЕТНИЈИ РОД 

У склопу иницијативе Отворене мреже за пољопривреду „Мој пољопривредник“, Kанцеларија за пољопривреду „Агро логистик 032“ и Алумни клуб Агрономског факултета у Чачку су у суботу, 19. септембра, организовали стручну и интерактивну радионицу под радним насловом: „Мастер клас резидбе 1.2 – Kасна летња и реконструктивна резидба”. Обука је била намењена, пре свега, пољопривредницима и агрономимима, али и људима који тек намеравају да се баве воћарском производњом, са циљем да сваки полазник курса савлада основе резидбе, али уједно и усвоји новине у спровођењу ове значајне мере. Радионица је осмишљена као комбинација теоријског и практичног рада на терену и одвијала се на две локације – на Агрономском факултету у Чачку и у селу Видова.    

Радионица је окупила више од 30 учесника из различитих крајева Србије – из Новог Сада, Ниша. Крушевца, Крагујевца, Краљева, Горњег Милановца, Чачка… Како истиче Милош Вујисић, директор Канцеларије за пољопривреду „Агро логистик 032 Чачак, резидба је веома значајна помотехничка мера која директно повећава експлоатациони век засада, као и његову укупну продуктивност и ова едукативна радионица је намењена произвођачима, агрономима, студентима и свима који желе да унапреде знање у овој области. Фокус радионице је овога пута био на „црвеној ранки“, старој аутохтоној сорти шљиве. 

– Касна летња резидба је значајна због тога што се код „црвене ранке“ не препоручује класична заимска резидба. Њена родност се одржава раном и касном летњом резидбом, чиме се чува само стабло од ломљења, али истовремено контролише и родни потенцијал ове старе аутохтоне сорте шљиве, посебно у годинама када долази до прерођевања воћа. Такви плодови тешко дозревају и доводе до очењивања грана код самог стабла, јер је угао гранања код „црвене ранке“ оштар. Да се то не би дешавало, неопходно је да се спроводе рана и касна летња резидба. На тај начин се добија и дуговечност засада и значајно квалитетнији род. У народу се сматрало да „црвену ранку“ треба пустити да се „сама орезује“ и да је то што се изломи под теретом рода њена резидба, али се због тога дешавало да такви засади не рађају две године, јер је најмање толико потребно да се стабло опорави. То је раније била уврежена пракса, али се сада навике произвођача полако мењају, јер је „црвена ранка“ почела доста да се гаји плантажно као добра ракијска сорта шљиве, тако да су ове мере у резидби нешто што тек треба да уђе у ширу примену. Управо због тога је и био циљ ове радионице да се наши полазници боље упознају са начином извођења касне летње резидбе ове старе аутохтоне, ракијске сорте шљиве – објаснио је Вујисић.

Проф. др Иван Глишић је најпре на Агрономском факултету у Чачку презентовао систем реконструктивне резидбе, то јест резидбе засада који су били запуштени или су већ у неким одмаклим годинама. Он се примењује посебно код коштичавог воћа, где су унутрашњи делови грана потпуно оголели. Да би се подмладили ти засади, неопходно је да се уради оштра реконструктивна резидба, у којој се одстрањује велики део крошње, тако да су полазници обуке имали прилику да се увере на приказаним практичним примерима на који начин могу да се постигну бољи ефекти у производњи и продужи експлоатациони век засада када је реч о старим аутохтоним сортама воћа. 

Агрономски факултет у Чачку је у оквиру ове радионице потписао и уговор о сарадњи са Удружењем „Црвена ранка“ из Краљева, које се бави промовисањем квалитета ове старе, аутохтоне сорте шљиве.

Након теоретског дела, уследио је и практични део обуке који је реализован у засаду „црвене ранке“ у Видови, где су сви учесници имали прилику да се и сами опробају у резидби. 

– Планирамо да организујемо завршни мастер клас резидбе крајем новембра или почетком децембра. Тада ће једна од тема бити и класична зимска резидба и резидба осталих воћних врста, јер нам је ова година била посвећена првенствено шљиви, мада смо спорадично обухватали и друге врсте воћа – најавио је Вујисић, посебно истичући да су воћари у Србији све више заинтересовани за подизање засада шљиве, јер се показало да је она и даље перспективна воћна врста, а томе је у великој мери допринела и велика популаризација шљивовице, у чијој се производњи бележе све бољи и бољи резултати.

Вујисић наводи да је у условима све изразитијих климатских промена резидба воћњака изузетно важна, јер се путем ње оптимизује количина рода и олакшава биљкама да се изборе са временским непогодама, пре свега, са екстремно високим температурама и сушом.

Стручна и интерактивна радионица је организована у оквиру Отворене мреже за пољопривреду „Мој пољопривредник“, која има и посебну секцију за едукацију под називом „Моја академија“, а основни задатак тог едукативног центра је да споји високостручне научне институције као што су Агрономски факултет и Институт за воћарство у Чачку са пољопривредницима и агронома, што им пружа шансу да унапреде своја знања и да прихвате све новине до којих долазе научници.

В. Степановић

Фото: Архива саговорника

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.