ДР АЛЕКСАНДАР ЛЕПОСАВИЋ, ПРЕДСЕДНИК НАУЧНОГ ВОЋАРСКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ, О САСТАНКУ ЧЛАНИЦА СВЕТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПРОИЗВОЂАЧА МАЛИНЕ
На састанку представника чланица Светске организације произвођача малине (ИРО), одржаном у среду, 28. октобра, разматрано је стање у малинарској производњи. Састанак је одржан у Гвадалахари, главном граду мексичке савезне државе Халиско, а нашу земљу је представљао др Александар Лепосавић из Института за воћарство из Чачка, један од водећих стручњака Србије за област воћарске производње. Поред наше земље, чланице Светске организације произвођача малине су: Чиле, Пољска, Kина, Kанада, Мексико, Бугарска, Велика Британија (Енглеска и Шкотска), Перу, Украјина и САД, у којима је сабрано више од 70 одсто светске производње овог изузетно цењеног извозног воћа.
Др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије, истиче да је састанак представника ИРО и овога пута одсликао реално стање у малинарству у свим земљама које се озбиљније баве овом производњом и од ње стичу значајне приходе.
– Како се показало, малинари, у условима све наглашенијих климатских промена, било да су из Србије или из других земаља које су чланице ИРО-а, деле сличне или исте проблеме у својој производњи. Када је реч о нашој земљи, малина је деценијама уназад била један од најзначајнијих извозних производа српске привреде, да би током претходних година забележила значајна колебања у произведеним количинама овог воћа. Главни разлози за то су утицај неповољних климатских фактора и варирање цена при откупу и пласману малине, што утиче на раст или пад интересовања српских произвођача за улагање у засаде. Толики распон у откупним ценама малине као што је у Србији нигде не постоји у свету, па управо због тога у другим земљама нема таквих осцилација у производњи. Наше производне количине малине су се кретале од 93.000 тона у 2002. години, па све до овогодишњих 45.000, што представља драстичан пад, али је за 2,5 пута више него у 2025. години. Малина је ове године имала изузетан квалитет, а на то су првенствено утицали погодни временски услови, али и прошлогодишња откупна цена која је за произвођаче износила просечно 5,1 евро по килограму. Без обзира на то што је ово воће у овој сезони имало изузетан квалитет, наша малина је произвођачима плаћана 3,8 евра по килограму – рекао је за „Чачански глас“ др Лепосавић.
ДРАСТИЧАН ПАД ПРОИЗВОДНИХ ПОВРШИНА У ДОМАЋЕМ МАЛИНАРСТВУ И ГУБИТАК ЛИДЕРСКЕ ПОЗИЦИЈЕ
Српски извоз малине је од 2013. године варирао у распону од 61.000 тона, преко 114.000 у 2019, па све до 67.000 тона у 2022. години. У првих шест месеци ове године, из Србије је извезено 28.000 тона. Због пада производње, како наводи др Лепосавић, у нашу земљу се све више увози малина која по квалитету ни изблиза није онаква, на какву су навикли наши традиционални купци, што ствара велике проблеме, посебно када се реекспортује таква малина без навођења земље порекла. Главне земље из којих се увози малина су: Пољска, Украјина, Белорусија, Босна и Херцеговина, Kина, а у последње време и Молдавија.
– Када производња малине падне са реалних 65.000 на 18.000 тона, колико је убрано малине у нашој земљи прошле године – онда то представља велики проблем. Дефинитивно, изгубили смо лидерску позицију у овој производњи. У прошлој сезони је цена била боља, али не и у овој години упркос одличном квалитету малине, тако да је веома мали проценат малињака обновљен. С обзиром на то да на светском тржишту постоји дефицит квалитетне малине, а Србија је и даље водећа по квалитету овог воћа, препорука је да се изнађу начини за стабилизацију ове производње. Наши произвођачи нису у довољној мери економски снажни да самостално изнесу обнављање старих и подизање нових засада, првенствено због потребе ангажовања допунске радне снаге, јер, као што је познато, производњом малине се код нас претежно баве старији људи који имају ограничене радне способности. Ситуацију компликују и климатске промене, а ту су и болести и штеточине у засадима малине како код нас, тако и у другим земљама, где су још израженије. Отуда су се и учесници састанка у Гвадалахари интересовали да ли се ти проблеми могу превазићи увођењем нових сората или преласком на органску производњу, на шта сам им одговорио да је светско тржиште јасно дефинисало своје критеријуме када је реч о малини за прераду, тако да су и даље стандард у тој производњи „виламет“ и „микер“ – појаснио је Лепосавић и додао да су у нашој земљи смањене могућности за увођење двородних и сората предвиђених за свежу потрошњу, док органска производња има своје место, али разлика у цени није тако значајна да би могла да надомести смањење количина малине.
Проблем недостатка квалитетног садног материјала, како истиче др Лепосавић, и даље је присутан у европским земљама. Институт за воћарство у Чачку производи, и то једини у овом делу Европе, сертификовани садни материјал „виламета“ и „микера“ и то углавном предвиђен за подизање матичних засада, али тај процес траје пет, шест година.
НЕОПХОДНА АДАПТАЦИЈА НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ!
Посебну пажњу на састанку Светске организације произвођача малине привукло излагање др Лепосавића на тему борбе са климатским променама које значајно утичу на свеукупну биљну производњу, а не само на малинарство. Он је изнео позитивна искуства примене препарата који су дело наших научника, а који у условима екстремних температура праћених дефицитом падавина помажу биљкама да усвајају влагу из ваздуха. Говорио је о фолијарној примени ових средстава током сезоне, што доводи до знатно бољег стања биљака, већег приноса и бољег квалитета и то не само код малине, већ и код других воћних врста.
Др Лепосавић је на крају свог излагања изнео и одређене препоруке важне за стабилизацију производње малине како у примарној производњи, тако и у преради овог воћа, чија примена би могла да утиче позитивно на заштиту свих актера у малинарском бизнису који нам, у зависности од године, доноси више од 350 милиона америчких долара. Због опсежног излагања и конкретних препорука које се односе на технике одржавања засада и борбу против болести и штеточина у малинама, мексичка компанија „Анеберис“, организатор конференције, позвала је др Лепосавића да догодине дође у радну посету мексичким произвођачима малине.
В. С.
