У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ЗА ДЕЦУ „ЈОШ САМО ОВО ДА ТИ КАЖЕМ“, АУТОРКЕ ОЛИВЕРЕ НЕДЕЉКОВИЋ
Нова књига за децу „Још само ово да ти кажем” ауторке Оливере Недељковић, добитнице престижне Награде „Сребрно Гашино перо” на 38. Међународном фестивалу хумора за децу у Лазаревцу, представљена је у уторак, 6. октобра, у Великој сали Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”. Роман, у издању ИК „Пчелица”, написан је у иновативној форми говорних порука десетогодишње Маше које шаље тати у иностранство. Кроз њене монологе упознајемо њену породицу и пратимо догађаје током летњег распуста, а препознатљиве ситуације из Машиног живота изазивају дечји смех, али и говоре о значају детињства и успомена на њега у животу сваког човека.
Роман ауторке Оливере Недељковић „Још само ово да ти кажем” представљен је у оквиру програма „Дечје недеље“, коју Градска библиотека традиционално обележава сваког октобра кроз дружења са писцима, радионице и програме посвећене деци и књигама. Оливера Недељковић, књижевница и библиотекарка, свакодневно је окружена књигама, читаоцима и децом, а поред тога већ дуги низ година успешно гради и свој књижевни пут, рекла је библиотекарка Невена Аџемовић, која је водила програм и додала:
– Пише поезију за одрасле, и приче и романе за децу: „Причино дете“, „Успаванка за месец“, “Наша Нада“ и сликовницу „Новогодишња жеља“ . Добитница је бројних признања за свој књижевни рад. За роман „Још само ово да ти кажем“ добила је Награду „Сребрно Гашино перо“ у Лазаревцу, једно од значајних признања у области књижевности за децу. Ова награда представља лепу потврду да је књига пронашла пут до младих читалаца.
У књизи важно место има песма „Девојко мала, песмо мога града“, коју је компоновао Дарко Краљић, а текст је написао Божидар Тимотијевић.
– Први је отпевао Властимир Ђуза Стојиљковић у филму „Љубав и мода“, давне 1958. године. Она није случајно у роману. Кроз њу се успоставља веза између различитих генерација, између некадашњег и данашњег времена. Једна песма постаје нит која повезује прошлост и садашњост и подсећа нас да неке приче, успомене и осећања трају много дуже него што мислимо – подсетила је Невена Аџемовић, а посетиоци су у акапела извођењу Јане Маринковић, ученице другог разреда Средње музичке школе, могли да уживају у песми „Девојко мала, песмо мога града“.
Публика, углавном, наши млади суграђани, кроз доживљаје главне јунакиње књиге, десетогодишње Маше и размишљања ауторке, заинтересовано су слушали о одрастању, породици, другарству и свакодневици. Роман је написан на форми транскрипта говорне поште, коју девојчица шаље оцу који ради у Шведској.
– Она њему препричава све догађаје који се дешавају током лета у њиховој породичној кући, у којој се поред мајке и баке, досељава и прабака, јер добија прве симптоме деменције. Идеја да се напише такав роман, пре свега, јесте жеља да се проговори о важности блискости између најмлађих и најстаријих, које су уједно најрањивије групе и које ми често помињемо као веома важне, а чини ми се, недевољно се и једнима и другима посвећујемо. Њихов међусобни однос може да буде веома благотворан, то говорим и из личног искуства, и да утиче и на једне и на друге у веома позитивном смислу. Сам наслов проистекао је управо из те детиње потребе за комуникацијом, за разговором. Ми смо много пута ту када они желе нешто да нам кажу и, у трци са самима собом, ми их чујемо, али их недовољно разумемо, недовољно се удубљујемо у разговор са њима. А потом нам се дешава да их нисмо довољно познавали, да нас изненаде, било позитивно, било негативно. Заправо ово је прича о потреби за љубављу, за блискошћу, за повезивањем генерација – каже Оливера Недељковић.
Пошто ауторка романа пише и поезију за одрасле, ово сматра озбиљнијим делом свог стваралаштва, јер су деца, како каже, пре свега, озбиљни, захтевни читаоци, одмах препознају и искреност и намеру: „Не можете их преварити, а у ствари, и мени много значи, јер стално се позивам на реченицу Достојевског – Душа се лечи временом проведеним са децом“.
Програм је увеличала и млада пијанисткиња Софија Цогољевић, ученица трећег разреда Музичке школе, композицијом „Мајска песма“, композитора Корнелија Гурлита. Посетиоци су имали прилику да погледају видео који су снимили чланови КК „Словце“, Ђурђија Радивојевић, Емилија Марковић, Сара Станојевић, Софија Ракоњац и Сава Алемпијевић, уз велику помоћ библиотекара Милице Домановић, Невене Бечановић и Мирка Дрманца. Такође, могли су да чују и тонски запис одломка из књиге који говори Софија Ракоњац, полазница КК „Словце“, а који је реализовао Мирко Дрманац.
Н. Р.
