ЗДРАВКО РАНИСАВЉЕВИЋ, ДИРЕКТОР НАЦИОНАЛНОГ АНСАМБЛА “КОЛО”, О НЕГОВАЊУ НАРОДНЕ ИГРЕ И ПЕСМЕ
Ансамбл народних игара и песама Србије “Коло” је недавно (21. јула) одржао концерт за памћење, као део програма седмог Међународног фестивала фолклора “Етнофест”, а у оквиру пројекта “Чачанска родна”. Уметници Ансамбла “Коло” извели су кореографије из богатог и разноврсног репертоара, који обухвата више од 150 кореографија наших најпознатијих кореографа. Професионални чувари народне игре и песме, приказали су на сјајној сцени Градског трга прве Националне престонице културе, традиционалну народну игру развијајући је у складу са савременим захтевима сценске уметности. Када традиционална игра “проговори” новим, свежим уметничким језиком, она спаја прошлост са садашњошћу. У разговору за наш лист директор “Кола” др Здравко Ранисављевић говори о традицији, коренима кола, како се српско културно наслеђе прилагођава савременом сценском изразу, заинтересованости младих за фолклор…
Ансамбл “Коло” је један од најбољих чувара српске традиције игара и песама. Колико су млади данас заинтересовани за фолклор?
– Млади су врло заинтересовани за сценски фолклор. Концерти Ансамбла “Коло” то потврђују. Од почетка године, закључно са данашњим даном, без наступа у Чачку, по званичној евиденцији, наше концерте је посетило више од 16.000 људи. Наша публика је доминантно млада, али на наступима су присутне све генерације. Дакле, наши концерти потврђују да млади верују у ово што радимо и ја се искрено радујем због тога. Веома смо почаствовани што наступамо у Престоници културе Србије, у Чачку.
“Коло” је познато и по томе да одличним кореографијама културно наслеђе спаја са савременим сценским изразом…
– Кроз кореографију се спаја најстарије, традиционално са савременом продукцијом. Али, Ансамбл “Коло”, као национални ансамбл Републике Србије има специфичну дужност да негује и чува традицију, да некадашњим играма на сцени да савремени приступ. Дакле, да не одступи од традиције, континуитета народне игре, музике и обичаја, а да са друге стране, колико је год могуће, продукцијски, изгледом, перформансом, своје извођење приближи новим генерацијама. Искрено се надам да ћемо у томе истрајати и у годинама пред нама. Одолећемо изазовима да се све поједностави и да се пошто-пото иде ка савременом, често у негативном смислу. Верујем да Ансамбл “Коло” може да буде бастион традиције, са погледом у будућност.
Ви сте најзаслужнији за упис народне игре коло на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Од када датирају корени кола и када је постало распрострањено?
– Данашње коло, како се у народу често назива “Ужичко коло”, или још популарније “Српско коло” има своје корене у другој половини 19. века, али је устаљено са формирањем средње друштвене класе седамдесетих година 20. века. Основано је на бази старих образаца корака и музике, а онда је преплавило Србију и простор некадашње Југославије као народно коло, које ми данас препознајемо као “Српско коло”. Ансамбл “Коло” је био један од предлагача за упис народне игре коло на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Искрено, част ми је што, као директор републичке установе културе, могу да популаришем народне игре, управо, преко државног ансамбла “Коло”. Надам се да ће наша мисија очувања народних игара, музике и обичаја дати нову ватру сценском фолклору и народној игри, да ће наше друштво пратити Ансамбл “Коло” и да ћемо сви заједно реафирмисати народну игру и подићи њену видљивост у свету на максималан ниво.
Како да читаво друштво настави да чува српску традицију уопште и да је преноси младим поколењима, што Ви веома успешно радите?
– Едукујмо децу, едукујмо младе, едукујмо се сви заједно о значају традиционалне културе, о значају националног идентитета у 21. веку. Користимо народну игру и музику као платформу за очување сопственог идентитета.
Нела Радичевић
ДОБИТНИК БРОЈНИХ ПРИЗНАЊА
Здравко Ранисављевић, директор Ансамбла народних игара и песама Србије “Коло”, рођен је у Шиду 1981. године и по звању је доцент за ужу научну област етнокореологија на катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду. Председник је УО Центра за истраживање и очување традиционалних игара Србије (ЦИОТИС), члан Уметничког савета Ансамбла народних игара и песама Косова и Метохије “Венац” из Приштине са привременим седиштем у Грачаници, члан Комисије за доделу награде за животно дело “Олга Сковран” области “Уметничке игре” Удружења балетских уметника Србије (УБУС).
Као члан стручног тима заслужан је за упис “Кола – традиционалне народне игре у Србији” на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, 2017. године. Бави се научно-истраживачком делатношћу на домаћој и интернационалној сцени. Добитник је бројних награда и признања у земљи и иностранству. Аутор је и уредник многих писаних, ДВД и аудио издања из етнокореологије и примењене етномузикологије, и учесник бројних симпозијума из ове области.
“СВЕ ДОЛАЗИ ИЗ СРЦА И СВЕ ИДЕ ПРАВО У СРЦЕ”
Национални ансамб “Коло” је основан 15. маја 1948. године, а већ 29. новембра је премијерно ступио на сцену Народног позоришта у Београду, уз пратњу оркестра Београдске опере и тамбурашког оркестра Радио Београда. Тако је већ на првом наступу започео сарадњу са репрезентативним уметничким институцијама Србије, што ће постати и традиција. Ансамбл постаје права уметничка репрезентација и од првог дана окупља најеминентније стручњаке из области традиционалне игре, музике и песме. Поред Олге Сковран, чији су асистенти били Милена Пенић и Нада Патрногић, стални кореограф постао је Добривоје Путник, а на месту секретара и стручног сарадника Ансамбла нашла се др Оливера Младеновић, неприкосновени етнолог. Путујући по свету “Коло” је наступало у највећим и најцењенијим концертним салама: “Метрополитен”, “Карнеги хол”, “Палата Шајо”, “Фениче театар”, “Баљшој театар”, “Кембриx театар”, “Опера Хаус” у Сиднеју… Многи критичари су у суперлативу писали о Ансамблу, али како је “Коло” успевало и успева да одржи свој врхунски квалитет, на који начин и даље фасцинира публику и како осваја награде можда је најбоље објаснио белгијски критичар речима, које су истакнуте на њиховој званичној страници: “…У њиховим играма нема никакве извештачености, све је природно, све долази из срца и све иде право у срце”, подсетила је на недавном концерту Маријана Лазић, водитељка програма.