ЗНАЧАЈНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ИЗ СВИХ ЕПОХА
Чачански крај препознајемо као значајну ризницу културно-уметничке, историјске и духовне баштине. Тим пре, ако се зна да је Чачак Немањићки град у коме је почетком 12. века столовао кнез Страцимир, брат Стефана Немање. Он је подигао манастир Градац по коме је тадашња варош добила име, али прошлост ових простора сеже много даље, у античко доба и праисторију. Према најстаријем познатом документу откривеном у Дубровачком архиву, назив града – Чачак, помиње се 18. децембра 1408. године и обележава се као Дан града. Сви који тврде да је назив града турска реч су у заблуди, Вук Караџић га објашњава у свом речнику као ехо колских точкова који газе преко смрзнутог блата.
Много је атрибута културног наслеђа који Чачак квалификују као престоницу српске културе, а пројектом „ЧАЧАК, АТРИБУТИ КУЛТУРНЕ ПРЕСТОНИЦЕ“, уз подршку Министарства културе и информисања, настојаћемо да издвојимо, селектујемо и уз помоћ људи од струке валоризујемо, маркирамо и презентујемо највише домете културне баштине чачанског краја и округа у великом временском распону и више области стваралаштва.
– Културно наслеђе је једно од најзначајнијих ресурса које има људска цивилизација и представља најзначајније материјалне и нематеријалне артефакте из прошлости који на репрезентативан начин представљају најдрагоценије домете људског духа. Једно је од најзначајнијих људских богатстава, јер је резултат и плод креативног људског чина. У културно наслеђе спадају највиши домети људског стваралаштва, они који задовољавају високе критеријуме, о којима брине држава кроз своје институције, без обзира о чему да је реч. У развијеним земљама културно наслеђе је и једно од питања идентитета, националног, локалног и појединачног, али и један од темеља развоја културе појединца и друштва у целини – каже историчар др Дејан Ристић, стручњак у области заштите културног наслеђа, својевремено државни секретар за културу, а данас директор Музеја жртава геноцида у Београду.
Преузимајући улогу трансмисије, наш недељник ће као и до сада, учинити максимално видљивим све репрезентативне домете и потенцијале у заштити, обради и презентацији културног наслеђа, као и савремених тековина, кроз делатност установа културе које чине окосницу културног живота у нашој средини, а то су: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Народни музеј, Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Међуопштински историјски архив, Дом културе и Градско позориште Чачак. У њима раде или су били запослени и оставили стваралачког трага културолози, историчари уметности, археолози, архитекте, историчари, архивисти, академски сликари, вајари, теолози, књижевници, библиотекари, публицисти, професори универзитета… Неке од установа организују и дугогодишње етаблиране манифестације, високо рангиране на културној мапи Србије, а такви су Меморијал Надежде Петровић, песничко Дисово пролеће, Фесивал анимације, поједине се издвајају организовањем значајних научних скупова, а некима је перјаница издавачка делатност.
Освешћивањем ових домета у популацији младих, чији процес формалног образовања није завршен, можемо значајно утицати на развијање аналитичког мишљења и система вредности, подстаћи на нова истраживања, проучавања, осмишљеног очувања и презентовања културне баштине, иницирати преношење и популарисање сазнања кроз личне и масовне комуникације, али и утицати на њихову професионалну оријентацију, подстаћи на самопроцену и развијање сопствених креативних потенцијала и талената. Подстицајно можемо заинтересовати и усмерити и младе и у популацији незапослених… Сматрамо да ће и наши традиционални читаоци добити кроз серијал ових текстова више сазнања о вредостима којима су окружени.
Истицањем позитивних модела идентификације настојаћемо да допремо до свих генерација младих, културно их оријентишемо кроз избор најбољих примерима људске части и славе и њихових дела, изграђених на високим професионалним, људским и етичким вредностима. Уједно ћемо утицати и на ниво едукације о културним вредностима и подизање активног знања и нивоа свести о праву и обавези познавања, неговања и чувања културног наслеђа, које има сваки појединац као члан друштва, што подржава и Закон о култури нормативним регулисањем ове области друштвене нaдградње, што је витални интерес опште културне јавности и целокупне друштвене заједнице.
Недовољна знања и свест о значају културног наслеђа уводе у потенцијални, а некада и реалан ризик од могућег девастирања тих вредности. Због недовољног познавања теорије уметности и погубности незнања, управо су млади понекад виновници скрнављења објеката у јавном простору. Подстицање ове популације као активне публике, такође је један од проблема савременог дигиталног доба.
Захваљујући успешном раду и пресудном утицају установа културе у Чачку (све су носиоци високих друштвених признања, поједине су матичне за цео округ) и њиховом стручном, отвореном и интерактивном деловању у презентацији сопствених и гостујућих садржаја из сродних делатности, као и начину неговања, вредновања и презентације сопствених фондова и резултата истраживања који су свакодневно и активно видљиви у нашем недељнику и на сајту, у Чачку је створена позитивна културна клима.
Сумирајући егзактне податке о посећености и пруженим услугама свих установа културе у Чачку и шире, чак и у ограничавајућим околноситима, могло би се говорити о више десетина хиљада појединачно исказаних културних захтева и потреба наших суграђана, а велики део те публике је у информативном смислу традиционално окренут „Чачанском гласу“, као једном од најстаријих регионалних штампаних медија на Балкану.
Зорица Лешовић Станојевић
