СОРТА КУПИНЕ ЧАЧАНСКОГ ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО
Од када је „угледала свет“, чачанска бестрна је за многе произвођаче, па и купце, постала број 1. Код нас је одавно водећа сорта купине, а у сортној структури укупне светске производње заузима веома високу позицију! Таквим резултатом може да се „подичи“ ретко која друга сорта воћа, каже др Александар Лепосавић, виши научни сарадник чачанског Института за воћарство, који сматра да је, у светској производњи, чачанска бестрна за купину оно што је стенлеј за шљиву.
Чачанску бестрну, чији су „родитељи“ америчке сорте дирксен торнлес (Dirksen Thornless) и блек сатен (Black Satin), оплеменио је др Милољуб Станисављевић. Селекционисана је 1987, а за сорту призната 1998. године. Како наводе стручњаци, добру репутацију је стекла, јер по много чему превазилази све сорте купине без бодљи, које су до сада створене у свету, а по родности и отпорности на ниске температуре представља стандард у многим оплемењивачким центрима.
– Годишња светска производња купине је око 160 хиљада тона, а осам процената тог рода је чачанска бестрна. По родности и оторности ниједна сорта не може јој парирати. Већ у другој години даје високе приносе. Па чак и у осредњим агроеколошким условима има изузетан род, више од 25 тона по хектару. У неким засадима у ивањичком и ариљском крају премаши и 50 тона по хектару! – каже др Лепосавић.
Плодови чачанске бестрне сазревају од треће декаде јула, до краја августа и почетка септембра, у зависности од године. Плод је крупан, просечне масе 9,3 грама, а појединачни плодови достижу и 15 грама. Облик плода је издужено цилиндричан, сјајно црне боје и слатко-накиселог укуса са израженом аромом. Погодна је за коришћење у свежем стању, смрзавање и прераду. Многи јој као једини недостатак узимају особину да после смрзавања „враћа“ боју, односно боја плода није више црна, већ нешто светлија, као и код блек сатен сорте.
Чачанске бестрне има у засадима у целом свету. Преко енглеске фирме „Meiosis limited” Институт за воћарство је продао лиценцна права за умножавање сорте чачанска бестрна у земљама Европске уније. Значајни засади су у Украјини, Белгији, Немачкој…
Мада су последњих година због колебљивих и ниских откупних цена многи у Србији смањили, па и потпуно искрчили засаде, ова чачанска сорта и данас у укупној производњи купине чини више од 75 одсто. Највећи произвођачи код нас су у Мачви, Поцерини, Поморављу, Бајиној Башти, Лесковцу…
– Производања купине веома варира, што је последица, пре свега, дешавања код нас. У последњих четири, пет година је нереално ниска откупна цена, која не одражава стање понуде и потражње на светском тржишту. Тренутна ситуација је таква да је, рецимо, у априлу и мају 17 одсто био дефицит купине на залихама у Америци – наводи др Лепосавић.
И поред свих негативних околности, по приносима купине ми смо и даље рекордери. Наш саговорник оцењује да су домаћи засади чачанске бестрне и ове године у изузетном кондиционом стању, јер, за разлику од других сорти, није било измрзавања и проблема са бактериозама. Наравно, екстремно високе температуре, какве су биле ових дана, не годе ниједној биљци, али ова наша сорта боље подноси и овакве ситуације.
Од када је почела пандемија, због веће потражње на светском тржишту цена купине, као и другог јагодастог воћа, знатно је „скочила“. Процена је, чак, да ће ове године достићи до сада незабележену цену. Да ли ће се то остварити и какве ће користи од тога имати сами воћари, знаће се за непуних месец дана, када почне берба.
В. Т.
Фото: А. Лепосавић и Институт за воћарство, Чачак
ЛОША ОТКУПНА ЦЕНА КРЧИ КУПИЊАКЕ
Владе Станковић у ариљском селу Миросаљци има засад чачанске бестрне, један од најбољих у том крају. Почео је пре више од десет година, прво на око 15 ари, а онда на још 64 ара. Задовољство је гајити такву сорту, рађа добро, није захтевна, каже он. И поред изузетно лоше цене последњих година, сачувао је купињак, али га је то коштало великог напора и одрицања.
– У мом засаду приноси су од 30 до 40 тона по хектару, и то све лагано да се одради… Претходних неколико година купина је била скоро џабе, давали су свега 40 динара за килограм, па су многи побегли из купина. Брали смо је, само да купињак одржимо у доброј кондицији. Много сам уложио у њега и сада не могу из овог и да хоћу! Истина, није ваљало ни када су је плаћали 180 динара, јер су онда они били на губитку… Откупна цена купине треба да буде минимално један евро за килограм – сматра Станковић, који гаји и малину на 7,35 хектара. У воћњацима су по цео дан он, супруга, деца, а у време сезоне има и до 120 радника. Огорчен је причом о томе колике ће цене купине и малине бити ове године:
– Треба да се нађе нека сразмера, а не да је једне сезоне малина 400 динара, а друге ко зна шта ће бити. Прошле године, баш у ово време, Морава је однела и упропастила 173 хектара малињака од Прилика до Вироштака у Ариљу! Нико из државе није окренуо главу, да нечим помогне! Добили смо решења за штету, али ништа од тога.
ЗАСАД ЧАЧАНСКЕ БЕСТРНЕ У НАПУШТЕНОМ СКЛАДИШТУ
Догађа се да произвођачи у свету чак не знају да у купињаку имају ову нашу цењену сорту. Таквог једног је др Александар Лепосавић недавно „открио“ у Молдавији, који чачанску бестрну гаји у напуштеном складишту!
– Молдавија у последње време интензивира производњу јагодастог воћа… Тај произвођач има купину на око хектар површине. Није знао о којој сорти се ради, али нам је рекао да тај засад стар седам, осам година у складишту даје изузетне приносе. Невероватан призор – чачанска бестрна висока четири, пет метара! Беру је помоћу палета – испричао нам је др Лепосавић.
