Društvo Geografski zavičajnik

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – КАД СЕ ЗЕМЉА ТРЕСЛА ДВА МЕСЕЦА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (62) ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – КАД СЕ ЗЕМЉА ТРЕСЛА ДВА МЕСЕЦА Један од најјачих земљотреса који је задесио Чачак и околину догодио се 15. маја 1927. године. Подрхтавање тла у 4 сата иза поноћи највише су осетили Милановчани, посебно становници Рудника и неких села таковског краја, где су биле и велике материјалне штете. У […]

Društvo Geografski zavičajnik

РУДНИК – ПЛАНИНА, НАСЕЉЕ, СРЕДЊОВЕКОВНИ ТРГ…

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (61) РУДНИК – ПЛАНИНА, НАСЕЉЕ, СРЕДЊОВЕКОВНИ ТРГ… Назив Рудник, који се и данас користи, први пут је забележен 1293. године под својим српским (славенским) називом, када је припадао држави краља Драгутина. У писаним изворима средњег века под именом Рудник се подразумева планина, насеље, средњовековни трг, рударски део, као и цео систем мањих рударских […]

Društvo Geografski zavičajnik

САВИНАЦ – МАНАСТИР И ИЗВОРИ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (60) САВИНАЦ – МАНАСТИР И ИЗВОРИ Савинац је заселак села Шарани, на око четири километра од Такова, које припада Општини Горњи Милановац. Према легенди некада је овуда прошао Свети Сава, па се приповеда да су отисци у камену од копита његовог коња. Књаз Милош је 1819. на овом месту подигао прву цркву задужбину, […]

Društvo Geografski zavičajnik

БРЕЗОВИЦЕ – ДРАГАЧЕВСКО СЕЛО НА ГРЕБЕНУ ЈЕЛИЦЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (59) БРЕЗОВИЦЕ – ДРАГАЧЕВСКО СЕЛО НА ГРЕБЕНУ ЈЕЛИЦЕ Село је вероватно добило име по брезовим шумама на северном гребену Јелице, где се налази и само насеље. Просечна надморска висина је 700 метара. Брезовице су једино село на територији града Чачка које припада области Драгачево. Од Чачка је удаљено око 30 километара. Спада у […]

Društvo Geografski zavičajnik

ЉУБИЋ – ГРЕБИЋИ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (58) ЉУБИЋ – ГРЕБИЋИ Све Љубићане, а посебно варошане, некада су звали Гребићима. Право значење и порекло овог назива „за несташне и предузимљиве момке“ са леве обале Западне Мораве до сада није са сигурношћу утврђено. Према неким истраживачима, он потиче још из турског доба, док га други везују за време између светских ратова, […]

Društvo Geografski zavičajnik

ЉУБИЋ – ЧАВИН ГРМ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (57) ЉУБИЋ – ЧАВИН ГРМ У Љубићу још постоји „вршњак“ једне од најславнијих битака у историји Србије. На путу према спомен комплексу је стабло храста кога мештани и данас зову Чавин грм. Стабло је добило име по Јеврему Гавровићу Чави који је живео у другој половини 19. века, на чијем имању се храст […]

Društvo Geografski zavičajnik

ЉУБИЋ – НЕДОВРШЕНИ СПОМЕНИК

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (56) ЉУБИЋ – НЕДОВРШЕНИ СПОМЕНИК Бој на Љубићу и име јунака Танаска Рајића више од једног века остали су без икаквог материјалног обележја у самом Чачку. Тек 1938. године Соколско друштво, уз подршку љубићке општине, образовало је одбор за подизање споменика на месту славне битке, а исте године почела је градња комплекса на […]

Društvo Geografski zavičajnik

ЉУБИЋ – МЕСТО СЛАВНОГ БОЈА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (55) ЉУБИЋ – МЕСТО СЛАВНОГ БОЈА У последња два века Љубић је, као место важних националних догађаја, ушао у многе војне и друге енциклопедије и историјске књиге. Несумњиво је да су тековине Битке на Љубићу из 1815. године у самом темељу српске независности и државности. О Боју на Љубићу, који се одиграо 8. […]

Društvo Geografski zavičajnik

ЉУБИЋ – СТАРИ НАЗИВ КАКАР?

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (54) ЉУБИЋ – СТАРИ НАЗИВ КАКАР? У турским дефтерима (пописним књигама) из XV и XVI века не помиње се Љубић под овим именом, али се сумња да је на овом месту постојало насеље под другим називом. Новинар и публициста Родољуб Петровић наводи истраживање Радоша Ж. Маџаревића, чачанског архивисте, према коме се Љубић у […]

Društvo Geografski zavičajnik

ЉУБИЋ – ХАЈДУЧКО СЕЛО

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (53) ЉУБИЋ – ХАЈДУЧКО СЕЛО Топоним Љубић један је од најпознатијих и најзначајнијих у српској историји. Битка на истоименом брду 8. маја 1815. године била је, према многим историчарима, одлучујућа за Други српски устанак и коначно ослобађање земље од вишевековног турског ропства. Ипак, Љубић се под тим називом први пут помиње тек стотинак […]