Društvo Geografski zavičajnik

БРОДОВИ, ОБАЛА, ДРВАРИ, ВЕРИГЕ… – НАЗИВИ КОЈИ БЛЕДЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИ (74) БРОДОВИ, ОБАЛА, ДРВАРИ, ВЕРИГЕ… – НАЗИВИ КОЈИ БЛЕДЕ Нова времена и одреднице многе топониме у Чачку и околини су избрисали или их оставили само у сећањима старијих мештана. Неки су се, истина, „тврдоглаво“ задржали, али, иако се могу чути у говору, мало је оних који знају зашто и када су добили таква […]

Društvo Geografski zavičajnik

ДУЧАЛОВИЋИ – СЕВЕРАЦ СА ОВЧАРА?

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (73) ДУЧАЛОВИЋИ – СЕВЕРАЦ СА ОВЧАРА?  О пореклу имена села Дучаловићи не постоје прецизни подаци, нити легенда. Драгачевски књижевник и хроничар Јовиша М. Славковић, у свом делу „Села и вароши Драгачева“, наводи да име села Дучаловићи, највероватније, није српског порекла и везује се за презиме неког влашког братства или племена. У селу постоји […]

Društvo Geografski zavičajnik

РОШЦИ – РОГОВИ КАБЛАРА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (72) РОШЦИ – РОГОВИ КАБЛАРА Село Рошци је добило име по роговима, а у прилог овој тврдњи je податак да се село у једом периду води као Рожци. Налази се на северо-западу територије града Чачка. Граничи се са чачанским селима Видова, Миоковци, Пријевор, Јанчићи, Врнчани и Међувршје, као и Прањанима на територији општине Горњи […]

Društvo Geografski zavičajnik

ДЕВОЈАЧКА СТЕНА КАБЛАРСКА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (71) ДЕВОЈАЧКА СТЕНА КАБЛАРСКА Ово је веома чест топоним у читавој регији. Готово у сваком крају постоји стена оваквог или сличног имена (Скочи ђевојка). За настанак имена везују се легенде о девојци на коју је око бацио неки локални турски ага или бег, а она скочи са стене чувајући своју част. Постоје и […]

Društvo Geografski zavičajnik

ЛУЧАНИ – ВАРОШИЦА ПОРЕД РЕКЕ БЈЕЛИЦЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (70) ЛУЧАНИ – ВАРОШИЦА ПОРЕД РЕКЕ БЈЕЛИЦЕ На крајњем северозападном делу драгачевске висоравни налази се место Лучани са предивним видицима разбацаних села у околини, у равничарској долини реке Бјелице и између обронака Овчара и планинског венца Крстаца. У равничарском делу смештени су трговачки, пословни, стамбени и спортски објекти. Између обилазног пута и реке […]

Društvo Geografski zavičajnik

ЛУЧАНИ – БАКЉЕ РОБОВА?

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (69) ЛУЧАНИ – БАКЉЕ РОБОВА? Лучани и околина били су насељени још у праисторијској епохи. Археолошки испитане хумке указују на насељеност Драгачева од доласка Римљана, односно од II до IV века. То сведоче и некрополе-хумке у Лучанима, на локалитету римске вароши Крушевље (сада Нова колонија), коју су наводно спалили ослобођени робови. Археолошким претрагама […]

Društvo Geografski zavičajnik

АТЕНИЦА –ВОДЕНИЦЕ ПОТОЧАРЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (68) АТЕНИЦА – ВОДЕНИЦЕ ПОТОЧАРЕ У монографији коју је приредила поводом 120 година постојања Основне школе у Атеници „Од механе до школе свестране”, Мирјана Ранковић Матовић, професор српског језика у пензији наводи да је према, првом турском попису из 1476. године, у Атеници било 11 воденица поточара, од којих је једна била запуштена. […]

Društvo Geografski zavičajnik

АТЕНИЧКА РЕКА – ВРЕЛО И СВЕТИ ИЗВОРИ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (67) АТЕНИЧКА РЕКА – ВРЕЛО И СВЕТИ ИЗВОРИ У свом “Летопису“, посвећеном родној Атеници и Кулиновцима, публициста Димитрије Јањић (Чачак, 1992), који је при крају Другог светског рата био у војној мисији у Лондону, пише како је „тамо далеко“ сневао Атеницу свог детињства и сећао се сваког детаља из тог краја, а посебно […]

Društvo Geografski zavičajnik

АТЕНИЦА – ЛЕГЕНДЕ О ИМЕНУ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (66) АТЕНИЦА – ЛЕГЕНДЕ О ИМЕНУ  Зашто је име овог насеља баш Атеница, нико не зна, јер нема поузданих писаних трагова. Постоје само легенде које говоре о томе. Колико је у њима истине остаје тајна, јер легенда је легенда, можда истинита, а можда и не. Прва легенда: – Грчки трговци се богато опремили […]

Društvo Geografski zavičajnik

АТЕНИЦА – КНЕЖЕВСКИ ГРОБОВИ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (65) АТЕНИЦА – КНЕЖЕВСКИ ГРОБОВИ Илирски кнежевски гробови откривени у Атеници, међу другим сличним налазима са подручја централног Балкана, заузимају посебно место у археологији и историји. Прва истраживања била су крајем педесетих година 20. века, а систематска ископавања две хумке (које датирају из периода старијег гвозденог доба, са прелаза 6. у 5. век […]