Društvo Geografski zavičajnik

МРЧАЈЕВЦИ – ГУШЕВАЦ ПРАИСТОРИЈСКА НЕКРОПОЛА И ДВА ВЕКОВНА ЛУЖЊАКА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (84) МРЧАЈЕВЦИ – ГУШЕВАЦ ПРАИСТОРИЈСКА НЕКРОПОЛА На територији Мрчајеваца налази се заселак Гушевац, у коме су пронађени праисторијски трагови људског постојања. Гушевац се простире на левој обали Западне Мораве, од речице Островке до мрчајевачко-слатинског моста, а ареолошки локалитет је у централном делу Гушевца, на око километар од Западне Мораве. На овом локалитету истражене […]

Društvo Geografski zavičajnik

МРЧАЈЕВЦИ – ДЕВЕТОРО БРАЋЕ ИЗ ВИНИЋА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (83) МРЧАЈЕВЦИ – ДЕВЕТОРО БРАЋЕ ИЗ ВИНИЋА Приче о настанку Мрчајеваца многи везују за име првог стално насељног досељеника Тоше, оца Антонија Мрчајића – Коломбоћа 1747. Према сазнањима, о којима сведочи и народна епска песма, Антоније је био пореклом из црногорског села Винића, које се налази јужно од манастира Острог, из племена Бјелопавлића. […]

Društvo Geografski zavičajnik

МРЧАЈЕВЦИ – ВАРОШИЦА КРАЉЕВСКИМ УКАЗОМ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (82) МРЧАЈЕВЦИ – ВАРОШИЦА КРАЉЕВСКИМ УКАЗОМ У време трасирања пута Чачак – Крагујевац 1868. године, као и у време пуштања тог пута у саобраћај 1870. године, на месту данашњих Мрчајеваца нигде на том месту, ни у близини није било насеља, ни кућа, осим једне једине куће Мандарине Калаице. Центар села са судницом, старом […]

Društvo Geografski zavičajnik

МРЧАЈЕВЦИ – КАД СУ ШУМЕ ГОРЕЛЕ И МРКЛО БИЛО…

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (81) МРЧАЈЕВЦИ – КАД СУ ШУМЕ ГОРЕЛЕ И МРКЛО БИЛО… Претпоставља се да топоним Мрчајевци потиче од архаичне речи мрч, што значи чађ, гар. Из ове речи изведено је више других (мрчав и мрчеван, таман; мрaчан – мрк, црн; мрчаљ – коњ мрке длаке; мрчина и помрчина – тмина). Све ове речи асоцирају […]

Društvo Geografski zavičajnik

БАЊСКИ ПОТОК – САБИРНИК ИЗВОРА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (80) БАЊСКИ ПОТОК – САБИРНИК ИЗВОРА       Бањски поток је десна притока Западне Мораве, у коју се улива код ауто-кампа у Овчар Бањи. Извире у селу Дучаловићи. Ако пратимо катастарску парцелу Бањског потока, долазимо у заселак Подовчар. Само извориште није велике издашности, али у горњем току поток сабира више малих извора […]

Društvo Geografski zavičajnik

ЈАНЧИЋИ ПО БАБА ЈАНИ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (79) ЈАНЧИЋИ ПО БАБА ЈАНИ Село Јанчићи налази се на северозападу територије града Чачка. Граничи се са чачанским селима Рошци на истоку и Врнчани (југ, југозапад), као и Горњом Добрињом на западу на територији општине Пожега, а са Гојном Гором (северозапад) и Прањанима (север) на територији општине Горњи Милановац. Највећи део села обухвата […]

Društvo Geografski zavičajnik

ВРНЧАНИ – СТАРО СЕЛО ПОД КАБЛАРОМ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (78) ВРНЧАНИ – СТАРО СЕЛО ПОД КАБЛАРОМ Село Врнчани налази се на западу територије града Чачка. Граничи се са чачанским селима Рошци на истоку и Јанчићи на северу, као и пожешким селима Папратиште, Горња Добриња са западне стране и Тучково на југозападу, а на реци Западној Морави са Дљином и Дучаловићима на југу, […]

Društvo Geografski zavičajnik

КОШУТЊАК – ЛОВИШТЕ ПА НАСЕЉЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (77) КОШУТЊАК – ЛОВИШТЕ ПА НАСЕЉЕ Месна заједница Кошутњак налази се између Западне Мораве, бедема и пута према “Слободи”. За разлику од познатог шумовитог излетишта надомак Београда, чачанско насеље је стамбена четврт, где су изграђене бројне, углавном породичне куће, нарочито у последњих пола века. Пре десетак година у Кошутњаку су подигнуте и такозване […]

Društvo Geografski zavičajnik

ЛУПЊАЧА – НЕКАДА КРОЗ ПИВАРСКУ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИ (76) ЛУПЊАЧА – НЕКАДА КРОЗ ПИВАРСКУ Лупњача, уствари, настаје од Јездинске и Придворичке реке, које се спајају у кругу Компаније „Слобода“. У серијалу „Топоними града Чачка“, говори се да је Лупњача некада имала другачији ток, односно да је ишла Пиварском улицом, па се уливала у Западну Мораву, вероватно на почетку некадашњег вашаришта. Велике […]

Društvo Geografski zavičajnik

ВРБАК – НАПУШТЕНО КОРИТО МОРАВЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИ (75) ВРБАК – НАПУШТЕНО КОРИТО МОРАВЕ Врбак је још један од назива који је нестао у значењу потеса, који је захватао простор око данашње аутобуске станице. На њему је растао велики број врба. Познато је да врбе траже влажно станиште и да углавном расту поред река и бара. Некада је на том месту […]