ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (80)
БАЊСКИ ПОТОК – САБИРНИК ИЗВОРА
Бањски поток је десна притока Западне Мораве, у коју се улива код ауто-кампа у Овчар Бањи. Извире у селу Дучаловићи. Ако пратимо катастарску парцелу Бањског потока, долазимо у заселак Подовчар. Само извориште није велике издашности, али у горњем току поток сабира више малих извора и поточића, па већ испод засеока Садљике има значајнији проток. Поток све време тече кроз село Дучаловиће, а име носи по томе што је доњи део тока и само ушће у Овчар Бањи.
У записима о страдању збега у пећини Кађеница наводи се да су тог дана (мај 1815. године) разбијена још два српска збега на падинама Овчара, од којих један на Бањичком потоку. Нема сумње да се ради о Бањском потоку, тим пре што се део око ауто-кампа у Овчар Бањи у неким мапама води као Бањица. Поток има изразито бујични карактер, јер током обилних падавина велика количина воде са стрмих страна Овчара и Дебеле горе у кратком временском периоду завршава у кориту Бањског потока.
До самог потока од пре неколико година постоји планинарска стаза са веома прецизним путоказима. Посебно је атрактиван део потока на километар узводно од ушћа, који у једном делу има одлике кањона. Ту се, на двадестак метара изнад корита, налази и слабији крашки извор испод кога је наталожена бигрена тераса са неколико метара високим терасним одсеком на коме је таложење сиге и данас активно. Бигар се таложи и у самом кориту Бањског потока, из његовог водотока. Тако се формира серија малих слапова и бигрених када. Овај део потока има велики значај и са аспекта флоре и фауне. Због заштите овог све посећенијег дела, а веома осетљивог, пре свега због сиге, али и живог света, Туристичка организација Чачка намерава да ускоро уведе мере контроле посета и активности посетилаца.
У доњем делу Бањског потока, све до пре четрдесетак година, радило је неколико воденица. Изнад зоне слапова Бањског потока, а испод Пауновића врела и Врелске пећине, радила је воденица Микаила и Миленке Пауновић. Данас су уочљиви само темељи објекта. Испод слапова налазе се трагови још једне старије воденице, која је, судећи по стаблима око остатака зида, давно порушена и напуштена.
Тамо где је седамдесетих година двадесетог века самоуки мајстор Миливоје Миливојевић подигао кућу и малу хидроелектрану налазила се воденица манастира Сретење. Нешто ниже ка Бањи воденицу су имали и Гавриловићи. Она је позната као Ћосова воденица. Стотинак метара низводно је воденица Видосава Ћебића. То је имање опасано каменим зидом, а осим воденице имали су ваљарицу, стругару и ковачку радионицу. На крају испод старог базена, а у касније заграђеном простору ауто-кампа, налазила се воденица манастира Свете Тројице.
Текст и фото: Горан Николић, ПИО „Овчарско-кабларска клисура“
