ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (35) ПРВЕ СИНГЕРИЦЕ У СРБИЈИ ИЗ МОЈСИЊА Грујица Павловић (1862-1940) је био један од угледнијих и способнијих мојсињских домаћина. Венчао се 9. новембра 1881. са Милицом, кћерком Арсенија Лепосавића из Мојсиња. Њих двоје су изродили једанаесторо деце. Овако многочлану породицу је требало прехранити и опремити за будући живот. Грујица и Милица су се […]
ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (34) МОЈСИЊЕ “ХАЈДУЧКО СЕЛО” Под именом Мојсиње село се први пут помиње у турским дефтерима 1476. године, када је припадало смедеревском санџаку, кадилуку Острвици (тур. Сивриџе Хисар). Тада је Мојсиње имало 12 домова, а на челу села био је кнез Мркеша. Лета господњег 1516. Турци поново извршише попис и Мојсиње сместише, по новој […]
ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (33) МОЈСИЈЕ ИЛИ “МОЈ СИНЕ” О тачном значењу назива чачанског села Мојсиња нема писаних докумената, нити других поузданих извора. Мирјана Ранковић Матовић, професор српског језика у пензији, чији су корени и већи део живота везани за Мојсиње, дуго се бави прикупљањем података о историји свог села, које је објавила у монографији. У […]
ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (32) МОЈСИЊЕ НА СТОПАЛИМА ВУЈНА, БУКОВИКА И ОСТРИЦЕ Село Мојсиње смештено је у западно-моравској долини, а ипак подигнуто на узвишење, на валовито-брежуљкасти предео, који представља, на југ окренута, стопала Вујна, Буковика и Острице. Припада подручју чачанске територије, а у прошлости се везивало за руднички округ. Налази се на шестом километру од раскрснице у […]
ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (31) ВИДОВА – СЕЛО СЛОВЕНСКОГ СВЕТОВИДА Легенда о настанку имена Видове везује се за некакво „дивно велико дрво” које се налазило на врху овог села, смештеног између река Каменице и Западне Мораве. Дрво се „видело” из велике даљине „па су људи испреко Мораве, угледавши то големо дрво, викали: „ено, види се дрво, види […]
ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (30) ПРИЈЕВОР – УВАЛА ИЛИ ПРЕВАРА? Село Пријевор на територији Чачка смештено је на узвишењу које се постепено и благо уздиже изнад долине Западне Мораве и заузима највећи део превоја према Миоковцима, кроз који протиче река Чемерница. Легенда коју је забележио Јован Мишковић у XIX веку говори како је име насеља настало због […]
ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (29) АВЛАЏИНИЦА – ПРОСТРАНО ПОЉЕ ЗА ОДМОР И НАДМЕТАЊЕ У Чачку постоји део градског насеља који има јединствен назив у целој Србији, а који у себи мири хеленско, турско и словенско-српско језичко-историјско наслеђе – Авлаџиница. У корену топонима Авлаџиница налази се хеленска реч ауле која означава двориште, предворје, али и ограђен простор за […]
ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (28) Тек у септембру 1834. године, значи 19 година после Боја на Љубићу, на Страцимирову задужбину враћен је крст. До тог периода главну чаршију, која се налазила око некадашњег Великог пијаца (данас градски трг), насељавали су Турци, док су Срби своје куће градили источно од овог дела. И управо у том источном […]
ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (27) Постоји предање да је у средњем веку у манастиру постојала чудотворна икона Богородица Градачка која је била стециште великог броја ходочасника. Никакви поузданији подаци о тој светињи не постоје и данас јој нема трага. На једном од звона ископаних 1875. стоји запис: „Ово звоно приложи преосвећени митрополит градачки Никифор пресветој чудотворци градачкој […]
ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (26) Године 1867. пуковник Николај Николајевич Рајевски (по коме је настао лик грофа Вронског у роману „Ана Карењина“) борави у Чачку. На основу његовог првог извештаја из нашег града, руски цар је 1876. године, почетком Првог српско-турског рата, послао један одред руских војника са својим официрима у Чачак као помоћ српској војсци у […]