Geografski zavičajnik

НАЈТРАЈНИЈИ СТРАЦИМИРОВ СПОМЕНИК

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (24)     О кнезу Страцимиру, брату Стефана Немање, и његовој задужбини Богородици Градачкој постоје бројне студије, посебно у последњих пола века. Веома мало за сада пронађене грађе, а могуће је да је она у османско време великим делом уништена или пропала, отежава склапање мозаика о овој, свакако историјској личности првог реда, а […]

Geografski zavičajnik

ИКОНОСТАС ЧАЧАНСКЕ ЦРКВЕ ВАЖАН СИМБОЛ ГРАДА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (23) ИКОНОСТАС ЧАЧАНСКЕ ЦРКВЕ ВАЖАН СИМБОЛ ГРАДА   Први и највећи подухват после обнове храма из 1834. године била је израда раскошног иконостаса (1841-1846). Овај посао је, као и обнова целог храма, подстакнут вољом енергичног епископа Никифора Максимовића који је у своје име цркви приложио и двери за иконостас 1846. године. По свој […]

Geografski zavičajnik

БОГОРОДИЦА ГРАДАЧКА НА МОРАВИ ВАЛОВИТОЈ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (22)   Историја Чачка сеже у далеку прошлост. Од древних ископина, владавине Рима, Византије па све до данашњих дана Чачак је континуирано насељен. Но, мало тога је остало и физички сачувано. У граду поносно стоји једна грађевина која га наткриљује још од седамдесетих година 12. века, задужбина жупана Страцимира, Немањиног брата. Прича каже […]

Geografski zavičajnik

ГРАДАЦ – СТАРО ИМЕ ЧАЧКА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (21) ГРАДАЦ – СТАРО ИМЕ ЧАЧКА Током средњег века централно насеље на простору данашњег Чачка носило је назив Градац. Заправо у питању је назив тврђаве (Градац) око које се развило насеље (Чачак). Оба назива су словенска. Етимологија речи Градац говори да је на месту данашњег Чачка затечен неки мали утврђен град („градац”), а […]

Geografski zavičajnik

ДРАГАЧЕВСКА  „ШАРЕНА СЕЛА“

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (20) Надгробни споменици и крајпуташи „Обрађени камен нити уме шта да сакрије, нити може шта да заборави“, Иво Андрић Културно-историјском наслеђу Западне Србије, а пре свега Драгачева, неизбрисив траг дају надгробници каменорезаштва – стамени разбацани крајпуташи и збијени плаветни гробљаши са небом спојени, указујући на време када народна уметност проналази нови начин да укаже […]

Geografski zavičajnik

ДРАГАЧЕВО – ДОЊЕ РАВНО И НЕМИРНО, ГОРЊЕ ЛОМНО

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (19) ДРАГАЧЕВО – ДОЊЕ РАВНО И НЕМИРНО, ГОРЊЕ ЛОМНО Територију Драгачева сачињава 49 села-насеља, која и сама имају веома живописна, а многа и веома тајновита имена: Бели Камен, Брезовице, Вича, Вирово, Властељице, Вучковица, Горачићи, Горњи Дубац, Горња Краварица, Граб, Губеревци, село Гуча, варошица Гуча, Дљин, Доњи Дубац, Доња Краварица, Драгојевац, Дучаловићи, Ђерађ, Живица, […]

Geografski zavičajnik

ДРАГАЧЕВО НА ШЕСТ ПЛАНИНА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (18) ДРАГАЧЕВО НА ШЕСТ ПЛАНИНА   Драгачево је област која припада географској регији Стари Влах и Рашка. Као област доживело је различите административо-територијалне промене од доба турске владавине, па све до данас. Углавном га везујемо за Општину Лучани, али се протеже и на територију других општина и градова: Ариља, Ивањице, Чачка и Краљева. […]

Geografski zavičajnik

ДРАГАЧЕВО – ГРАДИНЕ, ХУМКЕ, КУЋИШТА…

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (17) ДРАГАЧЕВО – ГРАДИНЕ, ХУМКЕ, КУЋИШТА… Не зна се тачно како је Драгачево добило име. Милисав Д. Протић у својој књизи о Драгачеву пише да се у једној хрисовуљи, коју је цар Душан даровао неком властелину Дејану и његовим потомцима, помињу село Архиљевица и црква Архиљска, што је вероватно данашње Ариље. Дејанов син […]

Geografski zavičajnik

КОРОЊА – КРУНА КЛИСУРЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (16) КОРОЊА – КРУНА КЛИСУРЕ Велики део северо-западне падине Овчара према Западној Морави у називу локалитета има реч Короња. Короња ливада је испод врха Овчара и једно је од параглајдинг полетишта. Мала короња је пропланак који се налази на месту где планинарска стаза од Сретења излази из шуме на пут ка предајнику. Короњски […]

Aktuelno Geografski zavičajnik

КАБЛАР – СРЕДЊОВЕКОВНА МЕРА, ПИЛОПАЋ – ПОГОДАН ЗА ШЕТЊУ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (15) КАБЛАР – СРЕДЊОВЕКОВНА МЕРА, ПИЛОПАЋ – ПОГОДАН ЗА ШЕТЊУ Планина Каблар висока је свега 889 метара надморске висине и заједно са суседним Овчаром гради Овчарско-кабларску клисуру укупне дужине 22 километра, у средишњем делу дужине 13,5 километара, која је у најужем делу широка свега 100 метара. Врх Каблара издиже се изнад водене површине Западне […]