У Гучи је недавно одржана седница Скупштине Центра за кромпир, на којој је донета одлука о продужетку потписаног уговора о пословно-техничкој сарадњи са београдском фирмом РЗ „Плант“ на додатних пет година. Први петогодишњи уговор Центра за кромпир и РЗ „Планта“ истиче у наредној години, па су његови потписници одлучили да благовремено обезбеде услове за продужетак добро трасиране сарадње, која се до сада, према оцени Милића Домановића, в. д. директора ове некада врло препознатљиве драгачевске научно-истраживачке установе, одвијала у правом смеру и у обостраном интересу.
-Kоначно смо уз помоћ Владе Републике Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја комплетирали Скупштину Центра за кромпир, тако да сада имамо ново тело у пуном саставу које може да доноси одлуке од значаја за опстанак и функционисање наше установе, као и очување имовине, а наравно, и за наставак засноване производње семенског кромпира коју је, захваљујући великим улагањима, покренуо наш стратешки партнер – рекао је у изјави за „Чачански глас“ Домановић и посебно нагласио да је партнерска фирма РЗ „Плант“ потписивањем првог уговора о пословно-техничкој сарадњи преузела четири радника Центра за кромпир који су код ње засновали радни однос и тиме обезбедили егзистенцију својих породица.
И ДАЉЕ РАЧУНАЈУ НА ПОДРШКУ ДРЖАВЕ
На адресу Центра за кромпир у Гучи је недавно стигао и упитник Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства привреде, који ће, када буде попуњен, дати конкретан одговор на питање у каквом је стању ова драгачевска установа из угла стања имовине, финансија, броја запослених и одрживости. Иначе, Центар за кромпир се налази у групи од 156 правних лица која користе државну имовину.
– Центар за кромпир је регистрован у Министарству просвете, науке и технолошког развоја као производно-развојна иновациона организација, која, нажалост, због дугогодишње блокаде рачуна, не може да настави самостално да ради. То и јесте основни разлог због чега смо се потрудили да пронађемо одговарајућег партнера за сарадњу, како бисмо обновили бар део некадашње производње. За нас је веома значајно да доставимо тражене податке из упутника, јер је формирана Радна група при Министарству која би требало да процени да ли ће наша производно-развојна иновациона организација и на који начин моћи да опстане или ће, можда, претрпети неку нову статусну промену – објаснио је Домановић.
Kако истиче Домановић, попуњавање упитника пружа шансу да се надлежнима у држави поново поставе питање надокнаде настале штете у Центру за кромпир током поплава у 2019. години:
– Иако су причињене штете у лабораторији и мрежаницима Центра за кромпир према записнику формираних комисија за процену штете износиле око 12 милиона динара, изостала је било каква подршка за њихову надокнаду и са локалног и са државног нивоа, што је значајно отежало партнерској фирми РЗ „Плант“ наставак засноване производње у коју је, иначе, уложена огромна средства. Обратићемо се надлежнима у држави и на локалном нивоу, како бисмо им поново предочили колико су нас настале штете осујетиле у реализацији планиране производње.
ДОМАЋА ПРОИЗВОДЊА СЕМЕНА – ГАРАНЦИЈА СИГУРНЕ БУДУЋНОСТИ
И др Зоран Броћић, професор београдског Пољопривредног факултета, иначе нови председник Скупштине Центра за кромпир, сматра да су временске непогоде значајно пореметиле зацртане планове у производњи, јер је Београдска фирма РЗ „Плант“ била принуђена да поново улаже средства у инфраструктуру у склопу санације причињене штете, уместо у производњу квалитетног семенског материјала који представља елементарни услов сваке успешне пољопривредне производње.
– У околностима велике светске кризе проузроковане ратом у Украјини, сасвим је јасно какав значај имају домаћи ресурси за производњу хране. Сви они, који у овој ситуацији немају сопствене изворе хране и довољне количине семена, зависе од других и увек постоји могућност да им буде заустављена испорука семенског материјала или основних животних намирница, што представља велики ризик. Поучени оваквим и сличним искуствима, желели смо да обезбедимо домаће, безвирусно семе кромпира и тиме бар делимично смањимо звисност од увоза. Познато је да Србија годишње увози пет, шест хиљада тона семенског кромпира, а поред тога смо последњих година и велики увозници и меркантилног кромпира, што угрожава домаће произвођаче. Покренути процес производње семенског кромпира у Центру за кромпир у Гучи би требало да пружи сигурност домаћим произвођачима ове значајне повртарске културе. Након свих инвестиција, које је имала партнерска фирма РЗ „Плант“, како би створила неопходне услове за покретање производње, баш у периоду када је требало да почне да јој се враћа уложени новац, због причињене штете од поплава, за коју није добила ни динара надокнаде, поново се нашла готово на почетку – објаснио је др Броћић, додајући да наша држава за сада нема механизме дугорочног планирања и подстицања семенске производње, која је врло важна за пољопривреду, и да би у наредном периоду требало посветити више пажње управо тој области.
Једна од тачака дневног реда седнице Скупштине Центра за кромпир било је и разматрање информације о могућностима јавно-приватне и цивилне сарадње за оснивање Банке старих семена, што би било веома значајно за домаћу производњу семенског материјала и обезбеђивање довољних количина хране, посебно у данашњим, отежаним условима привређивања, ако се узме у обзир пандемија короне и нова светска економска криза изазвана ратом у Украјини.
В. С.
