„ФОЛКЛОРИШТАНЦЕ” ПРОСЛАВИЛО ПЕТ ЈУБИЛАРНИХ ГОДИНА
Пронаћи свој идентитет, бити веран одраз онога што је у бити српско, изворно, фолклорно и традиционално представља потребу за комуникацијом са коренима. Упориште нације, порекла, одувек је било у народном стваралаштву, у ткању на разбоју српске традиције. Својим радом отпочетим у 2018. години, наведено потврђује „Фолклориштанце”, необично културно-уметничко друштво, пажљиво именовано према узрасту полазника.
Концерт поводом јубиларних пет година Културно-уметничког друштва „Фолклориштанце”, који је бројна милановачка публика испратила, одржан је у петак, 29. септембра, у Великој сали Културног центра Горњи Милновац. Традиционално одржан завршни септембарски концерт уприличен је у оквиру програма „Дани Мије Алексића”, а вече носи назив „Дружина дивље мачке”. Садржаји концерта инспирисани су мотивима из песме „Торта са пет спратова” Добрице Ерића. Организатори вечери били су Културни центар Горњи Милановац и „Фолклориштанце”.
ПРОНАЋИ ПРАВИ ПРИСТУП!
Брижним и креативним руководилачким радом у претходних пет година малишане су обучавали Невена Јанковић, Тамара Живановић, Ђина Ћосовић, Марија Максимовић и Николина Томашевић. Ово необично фолклорно сабрање у овој години слави мали јубилеј поводом петогодишњег постојања 2018. Наиме, полазници „Фолклориштанцета” су деца узраста од 4 до 6 година која уз забаву и игру уче основе српских народних игара, а тренутно ово друштво броји око седамдесет чланова:
‒ Идеја о фолклору за малу децу од 4 до 6 година потекла је од Александре и Драгутина Павловића власника играонице „Свратионице”. Фолклориштанце је средином те 2018. године имало само петнаестак чланова, број се месецима повећавао, до краја године их је било око четрдесет, а сада активних играча има око седамдесет, док је кроз нашу школицу фолклора укупно прошло око стотину педесет малих фолклораша, поносно истиче Невена Јанковић, уметнички руководилац.
Руководство овог младог фолклорног сабрања истиче тенденцију да се међу децом развија дух фолклорног, уважавање вредности које окупљају око огњишта, али и око речи песника природе и села као што је био Добрица Ерић, чији су стихови њихове крилатице. Истичу важност дечјег труда, васпитну улогу која је делић њихове мисије, али и жељу да концерти као сублимација рада не садрже само игру на сцени, већ да буду употпуњени рецитацијама, глумом и богатом сценографијом.
‒ У почетку је изгледало као немогућа мисија научити нешто децу која не знају која је десна, а која лева страна и чија пажња траје петнаестак минута. Међутим, временом смо пронашли прави приступ и начин да их научимо не само да играју и певају већ и да рецитују, глуме, а кроз разне креативне игрице вежбамо и моторику, памћење, стицање самопуздања и др – навела је руководилац Невена Јанковић.
У ЧАСТ ГЛУМЦА МИЈЕ АЛЕКСИЋА!
О части да буду делић јубилеја поводом стогодишњице рођења великог глумца Мије Алексића, али и одговорности да се малишани на сцени окупе око речи, глуме и игре која је завредела пажњу и прослављање петогодишњице свог постојања, Невена Јанковић сведочи:
‒ Као и претходних година трудили смо се да завршни концерт буде на мало вишем уметничком нивоу, па смо радили и на режији, сценографији и тако оправдали позив Културног центра да нас уврсти у програм „Дани Мије Алексића”, на чему смо им веома захвални.
ЗАХВАЛНОСТ УЗ „ТОРТУ СА ПЕТ СПРАТОВА”
Концерт „Дружине дивљих мачака” публици је даровао хумористичне сцене о дечјим несташлуцима, правдању родитељима, женидби, што су делови Ерићеве поеме „Торта са пет спратова”. Испод крушке, крај сена су се на разбоју фолклора ткали стихови и коло, глума и смех! Оваквим наступом „Фолклориштанце” је изразило захвалност поштоваоцима њиховог рада:
‒ С обзиром на то да ове године прослављамо мали јубилеј, 5 година постојања потрудили смо се да на концерту окупимо све људе који су на било који начин помогли и подржали рад „Фолклориштанцета” и доделимо им захвалнице. Свакако највећу захвалност дугујемо родитељима наше деце који су нам указали поверење и нашим играчима на труду, стрпљењу и другарству, истакла је руководилац Невена Јанковић.
Захвалница за медијску подршку уручена је и „Чачанском гласу”, што је потврда потребе да медиј буде и гласило о вредностима српске културе!
Наступ „Дружине” исписао је годину јубилеја потребом да се опомињемо вредности које су непролазне и као такве, дечјом руком и гласом изнедрене да се проносе на стиховима Ерићеве лире: „Од травне Груже до равне Бачке…”
Милица Матовић
