У оквиру „Дана документарног филма“, у Међуопштинском историјском архиву Чачак, 1. и 2. фебруара, биће приказана четири документарна филма.
У среду, 1. фебруара, биће представљена два филма о двојици Руса, избеглица из Совјетске Русије. Први је о писцу, реформатору, политичару, организатору Беле армије, Василију Витаљевичу Шуљгину, који је једно време живео у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Други је о руском редитељу Јурију Ракитину, који је у младости сарађиво са Станиславским. О Ракитину се мало зна, иако је оставио неизбрисив траг у раду Народног позоришта у Београду.
19,00 часова – пројекција филма „Траговима сведока“
Документарни филм о Василију Витаљевичу Шуљгину, добио је награду на 6. Међународном филмском фестивалу Свети Владимир који је одржан од 17. до 22. октобра 2020. године у Симферопољу на Криму. У конкуренцији више од 300 филмова, документарни филм „Траговима сведока“ добио је признање и специјалну награду за обнову историјске правде.
Снимљен 2019, у независној продукцији COOLTURE Budapest, филм је режирао Бошко Милосављевић, продуцирао Милан П. Кићевац, снимао Станиша Стојановић, монтирао Александар Стојанов, док су сниматељи звука били Владимир Јовановић и Бојан Лунг. Филмска прича о занимљивом и узбудљивом животу Василија Шуљгина, руског емигранта путника, ратника, писца, политичара, заводника, који је једно време живео на тлу Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Шуљгин је био плодан публициста и реформатор у Царској Русији, близак сарадник Петра Аркадијевича Столипина (једна од најмаркантнијих личности руске историје, о којој се код нас и данас сразмерно мало зна и говори када се има у виду њен историјски значај), човек који је присуствовао абдикацији последњег руског цара, непомирљиви непријатељ бољшевика, организатор Беле армије, емигрант – а касније, чудесном игром случаја – совјетски држављанин кога је посећивао и Александар Исајевич Солжењицин, руски нобеловац, човек који је живео готово сто година и видео, чуо и доживео готово невероватне авантуре.
20, 00 часова – пројекција филма „Маестро“
Документарни филм Бошка Милосављевића, говори о руском редитељу Јурију Ракитину који је због бољшевичке револуције емигрирао у Србију и постао незаобилазан део њене позоришне историје, премијерно је приказан у Музеју Југословенске кинотеке. Реч је о готово непознатој причи о руском редитељу који је у младости сарађивао са Станиславским, Немировић-Данчеком и Мајерхољдом. Као непомирљиви непријатељ комунизма, 1920. дошао је у Србију. У Народном позоришту у Београду оставио је неизбрисив траг. Његови ученици били су неки од најзначајнијих редитеља и глумаца са ових простора. Као младе глумице, са њим су сарађивале Мира Бањац и Рената Улмански, које о тој сарадњи говоре у филму. Наратор текста у филму „Маестро“ је Милош Биковић а Ракитине цитате изговара Милан Цаци Михаиловић.
Продуцент је Милан Кићевац, директор фотографије Душан Петровић а монтажер Горан Мијић.
Други дан посвећен је српским јунацима, први- кнезу, једном од најодликованијих српских официра Арсену Карађорђевићу а други једном учитељу Анђелку Крстићу, кога су подједанко ценили Срби, Македонци, Турци и Албанци.
Четвртак, 2. фебруар, у 19,00
Пројекција филма „Арсен, Карађорђевић“
Филм кроз научно-популарни приступ осветљава судбину једне од најконтровезнијих личности новије српске историје, унука вожда Карађорђа, брата краља Петра Првог Карађорђевића. Редитељ Бошко Милосављевић, продуцент Милан Кићевац и Владимир Бацковић и копродуцент Марко Беатовић, дали су филму једноставан назив, ставили су запету после имена, јер главни лик документарног приказа, подсећа, како је навела Кинотека на премијерном извођењу, на храбре српске ликове које је описао Црњански у својим Сеобама. Био је дипломата, али пре свега ратник, неустрашив борац, припадник француске Легије странаца. Борио се и у редовима козачке коњице, а постао је и генерал руске војске. Био је командант српске коњичке дивизије у балканским ратовима а у Првом је поново ступио у руску коњицу.
Уз велику помоћ Драгомира Ацовића, Бранка Богдановића, Драгана Рељића, академика Драгољуба Живојиновића и многобројних истраживача, а пре свега људи из разнородних архива у Србији и инострансрву, екипа је прикупила значајан и квалитетан материјал. Кнез Арсен Карађорђевић преминуио је у Паризу, 10. октобра 1938. Сахрањен је у задужбини краља Петра Првог, цркви Светог Ђорђа на Опленцу.
Фотографије у филму које ће публика имати први пут да види добијене су из Архива Југославије и Архива Србије као и из неколико приватних збирки
