Društvo Kultura

“ДЕТЕ ТРЕБА ДА ПОСМАТРАШ, АЛ’ МУ НЕМОЈ НА ПУТ СТАТИ…”

КЊИЖЕВНИК ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ, УЧЕСНИК ПОЕТСКОГ МАРАТОНА

На пет локација у Чачку, прошлог петка, 28. априла, одржан је једанаесточасовни Поетски маратон, под слоганомМаратонци трче поетски круг. Програм у оквиру јубиларног 60. Дисовог пролећа и Националне престонице културе обухватио је пет сегмената усклађених са четири тематске целинеЧачанске родне”. Поетски маратон је почео у дворишту Градске библиотекеВладислав Петковић Дис”, интерактивним програмом за децуИмате ли Ршума?”, који је Чачак обојио најлепшим бојама поезије. Један од најомиљенијих и најплодоноснијих српских књижевника Љубивоје Ршумовић, пред најмлађим читаоцима оживо је дух легендарнихФазона и фора”. Малишани су у дружењу са Ршумом уживали, у дворишту Библиотеке су се чули дечји жамор, смех, песма и рецитације, а у разговору за наш лист књижевник је својим стихом послао универзалну поруку: “Дете треба да посматраш, алму немој на пут стати, што га пре човеком сматраш, пре ће човек и постати”.

На почетку разговора познати српски књижевник и песник, чувени дечји писац Љубивоје Ршумовић каже да су га подсетили да у Чачку није био петнаестак година и да је владало велико интересовање за његов долазак, што је најмлађа публика и потврдила дугим, громогласним аплаузом:  

– Али, увек је са младим људима пријатно разговарати. Наравно, пријатније утолико што је лепо време, што је сунчан дан, што је наш сусрет на отвореном, тако да можемо да будемо слободни, да деца мени нешто одрецитују и да ја њима нешто одрецитујем.

Подсетићете децу и на чувенеФазоне и форе”. 

– Не знам колико су ове генерације упознате са тим, мада сам видео да се та серија поново репризира на неким каналима. Наравно, можемо да причамо и “форе и фазоне”.

До сада сте објавили више од 100 књига. Да ли можемо ускоро да очекујемо неку нову, можда, за младе?  

– Мислим да је неколико дебелих књига написаних за децу, односно, за младе људе, довољно од мене. Не бих имао више ништа да додам. Једино је остало, као мој велики дуг младим људима, да после “Буквара дечјих права”, који је добио светску, УНЕСКО-ву награду, као књига која пропагира толеранцију и мир, да напишем и “Буквар дечјих обавеза”. То ће бити вероватно нека од следећих мојих књига.

Ваше књиге намењене деци, такође, шаљу битне животне поруке

– То је заслуга Душка Радовића који је први код нас рекао: “Поштована децо”. Дакле, удостојио је децу пажње, разумевања и био је на неки начин први који је прихватио Конвенцију Уједињених нација о правима детета. Један од чланова те Конвенције јесте да деца знају која су њихова права, а то је члан 42. Наравно, потребно је да песници, књижевници, новинари, васпитачи, учитељи и остали помогну у томе да деца схвате шта су њихова права. А из тих права би се родило схватање о томе шта су и њихове обавезе.

Нажалост, стиче се утисак да данас, у свету савремене технологије, деца све мање читају

– Није тачно да деца све мање читају. То новинари говоре, а три пута изречена лаж постаје истина. Није тачно да деца мање читају, него се мање виде да читају. А види се кад седе и гледају игрице. Наравно, игрице су њима сада занимљиве, као што су некада, пре 50 година, нама били занимљиви телевизори. Тада нисмо имали код куће телевизоре. У Београду, у Кнез Михаиловој, у једном излогу је био телевизор. Сећам се, као бруцош сам ишао ноћу да видим то чудо, јер је власник остављао црно-бели телевизор укључен. И тада су новинари говорили да је готово са позориштима, са биоскопима, да их неће бити, да ћемо их имати у кући. Па ево, после 50 година, имамо позоришта, биоскопе, филмове. Е сад, имамо и мобилне телефоне, роботе, све имамо…

Која би била Ваша порука младима?

– Порука је више одраслима, него младим људима. Дакле: “Дете треба да посматраш, ал’ му немој на пут стати, што га пре човеком сматраш, пре ће човек и постати”. То је универзална порука, коју сам ја уримовао, а у ствари су је паметнији од мене, филозоф Џон Лок и песник Вилијам Вордсворт, лансирали у свет.  

Н. Р.

“ДЕЦА СУ УКРАС СВЕТА”

Ана Станојевић и Љубивоје Ршумовић

– Како каже једна књига која се бави животом Љубивоја Ршумовића, Ршум значи бити, пре свега, песник. Али, не само то, Ршум је био и управник позоришта, уредник издавачке куће, телевизијски редитељ, телевизијски водитељ и председник карате савеза. Ршум се поезијом бави више од 60 година. Иза себе има већ 100 написаних књига. Прву песму је објавио у Гимназији, давне 1957. године. Почео је да пише као основац, у родном Љубишу. Данас, поред 100 објављених књига, иза себе има и више од 600 написаних, режираних и снимљених телевизијских емисија, од чега само 150, можда, најпопуларнијих “Фазона и фора”. За своје стваралаштво је добио бројне српске и међународне награде за дечију књижевност. Неке од његових књига преведене су на више светских језика, а поједина дела су постављена и на позоришне даске – навела је само део богате биографије Љубивоја Ршумовића библиотекар Ана Станојевић, модератор програма за децу “Имате ли Ршума?”, који је започет песмом “Деца су украс света”. Иначе, удружење Пријатељи деце Србије, чији је Ршум истакнути члан, прогласила је ову песму дечјом химном. За ову песму музику је написао легендарни Миња Субота.

УСПЕШАН ПОЕТСКИ МАРАТОН

У оквиру Поетског маратона организовани су и програми: “Парк поезије”, који су водили ученици Гимназије и Техничке школе; “Дисовизија” која је представила ауторска дела младих Чачана; “Морава је наше море” где су своје стихове интерпретирали завичајни песници. У оквиру целине “На раскршћу” посетиоце је дочекао мултимедијални сегмент посвећен европским песницима. Поетски маратон завршен је програмом “На калдрми”, где су се представили чланови клуба “Поезин”. Организатори су задовољни одличним одзивом публике, која је уживала у различитим поетским гласовима више од сто учесника маратона.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.