ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА ЧАЧАНКЕ ТАТЈАНЕ ТАНАСИЈЕВИЋ
– Тања Танасијевић кроз игру покрета, светлости, покорности и отпорности медијума гради слике као унутрашњи разговор са природом, сећањима и личним искуством. Апстракције инспирисане различитим световима, позивају посетиоце да се удубе у богато текстуриране, светлуцаве површине где природа, сећање и емоције извиру кроз слојеве воска. Уметнички стил Тање Танасијевић укорењен је у апстракцији, као и у фигуративним и симболичним елементима који преобликују пролазне тренутке посматрања пејзажа, покрете биљака, прозаичног плеса светлости на небу у визуелне композиције које подстичу гледаоце да застану и пронађу лепоту у слојевитим енкаустичним структурама – рекла је, поред осталог, Делфина Рајић, директорка Народног музеја, на отварању прве самосталне изложбе Чачанке Татјане Танасијевић, под називом „Енкаустика – магија воска и топлоте“.
СЛОЈЕВИ ВОСКА, ТОПЛОТЕ, СВЕТЛОСТИ И ТЕКСТУРЕ
У Галерији Градске библиотеке, у уторак, 13. октобра, представљен је уметнички рад Татјане Танасијевић, заснован на слојевима воска, топлоти, светлости и текстури. Публика је имала прилику да упозна специфичан уметнички израз – енкаустичну уметност, посебну лепоту и топлину ове технике. Енкаустика је стара сликарска техника у којој се користи боја помешана са растопљеним воском, а наноси се у топлом стању. Ова изложба показује да уметност не познаје границе и да древне технике могу добити ново лице у рукама савремених уметника, рекла је библиотекарка Јелена Чакаревић, представљајући ауторку изложбе „Енкаустика – магија воска и топлоте“, Чачанку Татјану Танасијевић.
– Љубав према уметности и стваралаштву негује од најранијег детињства, а сликарством се бави од осамдесетих година. Током свог стваралачког пута, истраживала је различите технике и материјале, од сувог лишћа, темпера, уља и акрила, воска, до структуралних и комбинованих техника. У свом раду користила је и златне листиће, епоксидну смолу и цвеће. Од 2017. године посебно је заинтересована за енкаустику. Татјана је од 2019. године чланица Удружења „Естет” из Чачка. Учествовала је на бројним колективним изложбама, а њена прва самостална изложба, посвећена енкаустици, значајан је корак у њеном дугогодишњем уметничком стваралаштву – нагласила је Јелена Чакаревић.
ИДЕЈА СЕ РАЂА У МОМЕНТУ…
У изјави за наш лист, Татјана Танасијевић напомиње да воли да истражује и да се бави новим техникама, захваљујући друштвеним мрежама где може пронаћи поступке свих сликарских техника.
– Увек сам се занимала за сликање, за уметност уопште, за све што човек може креативно да направи. Енкаустика је необична техника (пеглање пеглом и воштаним бојицама), којом могу да се добију невероватне слике. Ово је мој најплодоноснији циклус стваралаштва, који ми је донео и друштвену потврду. Волим да истражујем и сада радим структуралну технику. Идеја се рађа у моменту… Можда ћу се поново вратити енкаустици. До сада сам све радила у оквиру свог дома. Али кад видим моје слике у овом простору, потпуно их другачије доживљавам. Веома ми је драго што се људима допадају, леп је осећај – искрено каже Танасијевић.
У свом обраћању ауторка је захвалила свима који су допринели реализацији ове изложбе, посетиоцима што са њом деле радост, сестри Снежани Радосављевић, Градској библиотеци, Зорану Петковићу, Делфини Рајић, која је написала осврт на њен рад и отворила изложбу…
– Од кошнице, преко извора топлоте, па до уметникове руке, енкаустична уметност, позната и као сликање топлим воском, развила се кроз разноврсне медијуме у оквиру широке палете уметничких стилова. Тако настају заводљиве, богате, слојевите површине. Енкаустична уметност је данас присутна кроз различите процесе, односно, разноврсне медијуме у сликарству, вајарству, графици, уметничким инсталацијама, колажима и радовима мешовитих медија. У распону од хиперреалног до надреалног, данашње колекције обухватају портрете, пејзаже, мртву природу и апстрактна дела кроз шаролике перспективе уметника. Енкаустична уметност, као веза између античког и модерног света, истиче се због своје тактилне природе, дубине боје и издржљивости – нагласила је Делфина Рајић, историчарка уметности и дугогодишња директорка Народног музеја.
МАГИЧНЕ СМЕНЕ СВЕТЛОСТИ И ВРЕМЕНА
Енкаустика, у модерној интерпретацији Татјане Танасијевић, представљена је кроз савремену перспективу живог, флексибилног уметничког језика који преноси сложена значења и емоционална стања.
– Комбинујући уметничку технику са воштаним бојама – пигментима, слојевитим текстурама и суптилним површинама, уметница метод укорењен у антици, преобликује у радове који лебде између апстракције и суптилних фигуративних назнака. Прозрачност, засићеност боја и текстура, обликују дела где су тактилност и визуелност нераскидиво испреплетени. Палета се креће од уздржаних монохроматских хармонија, до живих, готово експлозивних хроматских излива. На делу радова се смењују светли и прозрачни, док друге прате пригушени и тамнији тонови. Дела су прожета енергијом, као дар који посебно пружа слојевита структура енкаустике. Уживати у енкаустичкој слици савременог уметника истовремено значи закорачити у прошлост кроз уважавање медијума који потиче из античког света – рекла је Делфина Рајић на отврању изложбе, позивајући све да успоре и уроне у свет енкаустике Тање Танасијевић и уживају у бојама и јединственој техници кроз унутрашње животе и слојевите магичне смене светлости и времена.
Присутнима се обратио и председник Удружења „Естет” Зоран Петковић, који је такође веома заслужан за реализацију ове изложбе.
– На овој изложби је само део Тањиних радова. Открила нам је да је заинтересована и за неке друге технике ликовног изражавања. Верујем да ћемо после ове изложбе, ускоро моћи да видимо и њена дела са другим темама и стиловима ликовног изражавања. Тањи желим срећан почетак и убудуће, такође, квалитетно ликовно изражавање – рекао је, између осталог, Зоран Петковић, наглашавајући да је покретачка снага за излазак Тањиних радова у јавност, њена сестра Снежана Радосављевић, без чије упорности и енергије вероватно не би било ни ове изложбе.
„У енкаустици ништа није сасавим скривено, нити сасвим откривено. Свака површина носи траг онога што је било пре ње“… Топле боје и пријатну атмосферу, на гитари је пратио професор Стојан Гузина.
Нела Радичевић
ОСТВАРЕЊЕ СЕСТРИНОГ СНА
Снежана Радосављевић, старија сестра Татјане Танасијевић, за „Чачански глас“ је открила да је доживела прелепо искуство, остварење њеног сна.
– Моја сестра је свој први рад осликала пеглом, односно, испеглала и послала ми телефоном. Препознала сам део села из ког потиче наш отац, Паковраће… Сазнала сам да је реч о новој техници, енкаустици, за коју до тада никада нисам чула. До тада је њен таленат био познат само у оквиру породице и фамилије. Али, пошто је тај први цртеж оставио велики утисак, нисам била лења, већ сам проверила шта струка каже. Нико није веровао да је аутор потпуни аматер, а већина није ни знала да је реч о енкаустици. Потом је уследила „борба“ да ми дозволи да њене прве радове урамим. Ипак, победила сам Тањину скромност, особину многих уметника, све преузела у своје руке и дошли смо до остварења мог сна, до њене прве самосталне изложбе – поносно каже Снежана Радосављевић.
